Nova Evropa

2

Ekonomski pregled.

Снижавање извозне царине.

Удовољавајући опћем захтеву наших привредних кругова, министарски је савет одлучио да се, почевши од 10, јуна т,г,,. извозне царине знатно редуцирају, Наравно да све жеље привредних кругова, па и оне најоправданије нису могле бити уважене, Ни у самим министарствима није владало о томе једно мишљење, које царине треба снизити, Док је Министар Трговине, још на пар дана пред доношење горње одлуке, изјављивао, да би реформа извозне царине морала да донесе са собом укидање царине на продукте млинске индустрије, ова је царина, на захтев Министра Финансија, ипак задржана; финансијски моменат био је, дакле, и овај пут јачи него економски, па премда за царину на брашно нема никакова оправдања, иста је, иако у редуцирану износу, ипак придржана.

Извозне царине оправдане су уопће једино у часовима наглог и знатног пада валуте у једној држави. Будући да се цене у туземству не прилагођују тако нагло светском паритету, извозничари су имали такову зараду, да је држава сматрала за сходно да и она, у форми извозне царине, профитира од тог диспаритета у цени. Други мотив за извозну царину био је, да се с помоћу ње хтело спречити да цене у унутрашњости брзо достигну светски паритет. Данас оба ова аргумента не вреде. Кретање валуте сведено је у мало сношљивију колотечину, а великих добитака при извозу више нема, те према тому отпада и право на опстанак саме царине. Осим тога, наше су цене већ достигле светски паритет, па ни из овог разлога нема места извозним царинама.

Одлучно је питање код извозних царина, ко има да сноси терет од царине, Код артикала на које се има неке врсте монопол, извозна се царина може лако да пребаци на купце; будући да је овима немогуће да ту робу у довољној количини добављају из иноземства, морају да се прилагоде и повишеним ценама, које је повишење проузроковано извозном царином. Тако би, рецимо, Немачка могла на свој кали да удари неку извозну царину, јер би — уколико се не би нашли сурогати — иноземство морало да преузме и те царине, Слично, иако у мањој мери, вреди то за каву у Бразилији,и памук у Сједињеним Државама Америке, Али је код нас ситуација сасвим друга. Осим можда шљиве, наши су извозни артикли обични продукти пољопривреде и шумарстрва, и светска се цена за ове артикле формира из понуде и потражње читавога света, па је према томе наш утицај веома незнатан. Па како ми немамо никакова утицаја на формирање светских цена, него напротив, светске су цене

564