Nova Evropa

„одлучне и за наше домаће цене, јасно је, да сваку пристојбу, односно извозну царину, не сноси иноземство него ми сами. Шреостаје једино да се види, да ли је сноси продуцент или пак извозник 2 — У доба јаког пада наше валуте, извозну је царину углавном сносио трговац. Но са наступањем нормалнијих прилика, извозничар се мора данас да задовољи са чедним проФфитом ; кад овога не може да истуца, он радије не извози, Баш ових задњих месеца, кад је пораст динара, при истом нивоу "цена у туземству, онемогућио сваки профит, извоз житарица био је готово престао, премда је у Војводини било доста материјала спремног за извоз.

Код данашњих прилика јасно је, дакле, да извозну царину "углавном сноси сам продуцент. Ако извозна царина износи 20 динара по метру шшенице, онда ће код нас тржна цена за шшеницу бити за 20 динара нижа него што би према стању „светских цена имала да буде. Тај нижи ниво цена на домаћем "тржишту долази добро шир ким слојевима конзумената, будући да они плаћају један део својих животних потреба ниже него што би плаћали кад царина не би постојала. Али та "ниска цена не делује повољно на интензитет продукције, што опет слаби читаву привреду, јер једино у великој продукцији можемо наћи покриће за све наше потребе. Ове ниже "цене пољопривредним артиклима, као последице извозне царине, многи узимају као неко индиректно опорезивање пољопривреде, која је порезом ионако понајмање оптерећена. Но при оваком систему опорезивања недостаје главни предувет модерног опорезивања, да се наиме свак опорезује према својој економској снази. Будући да цродукција поједин»х ар-тикала варира од покрајине до покрајине, па чак и од поседа „до поседа, наравно је да се извозна царина не може сматрати модерном установом макар она била и индиректном формом опорезивања.

Данас, кад су цене достигле извесну стабилност, те кад „осцилације зависе више од квантитета светске продукције него од валуте и њених осцилација, извозне царине, смањујући унутарњи ниво цена, лоше делују на продукцију; а свако дејство на штету продукције опасно је за наш даљи привредни "развитак. Према томе, извозне би царине већ из овог разлога морале бити давно укинуте, — то траже сви економски моменти. Једино фискални моменат, тојест евентуално смањење државних прихода за 200 до 300 милијона динара, говори про-тиву тога да се удовољи привредним захтевима. Сама та чињеница, да се ради прихода од 200 до 300 милијона динара, који не износе ни 30 свих државних прихода (који би се мањак лако дао покрити другим приходима), отежава извоз и „допушта лоше дејство на даљну продукцију артикала који су подвргнути извозној царини, показује да у нашој финансиј-

565