Nova Evropa

паразита и новинара, И ту се опетује из дана у дан стара музика: узбуђују се духови и ствара се уверење, да се отворена питања не могу лако решити за зеленим столом, већ да опстоји опасност новога рата, који се већ приближава, Касарне су пуне ушанчена људства, убојно се оружје гомила, и још се ново измишља. И када сваки људски мозак буде осетио драж и голицање једне људске море, која треба да дође, те дуго мучен и обмамљен престане већ реагирати на то „треба“, тада ћемо једнога лепога дана видети и чути где гомиле запоседнуте злодухом, мамурне и жедне, из запенушених усана пуштају дивље гласове: „Живео рат" А. непријатеља је лако наћи, јер се и он једнако спрема, и јер се сви једнако спремају. Тада ће сеи кривац тражити, па ће се и он лако наћи, — ко ће други то бити него опет непријатељ. Тако је било и пре, тако ће битии у будуће. Зашто би се у будућности друга метода употребила, кад ни до данас нацијоналистички дим не да човеку упознати, да су сви скупа били једнако важни носиоци ратног бакцпила и једнаки кривци, Томе се не можеш отети, особито, кад су главни актери довољно јаки да питање народне части — патријотизма — поставе на прво место, Вековна лутања и вековне заблуде, а ипак је једно стално: сви су ратови плод незаситности вождова одгојених на заведеној необавештености поданика.

А. ипак су већ видљиви знакови, да право ослобођење полагано наступа, Само ће вероватно требати још једна нова катастрофа, грознија од оне Великога Рата, да након страшног пустошења на развалинама једне полукултуре донесе победу скупног човечанског духовног добра над материјалном заштитом појединих људи, појединих скупина, и појединих држава.

Овако како је сада, само се испољују на површину знакови великих разочарања. Јер чак ни онде где се је очекивао барем неки успех, није се он појавио, И чудновато, да једна у својој страхоти тако величанствена сцена као што је био

ветски Рат није избацила ниједан велики дух пера, киста, или длета, који би демонско дело разарања овековечио. Изгледа, напротив, да су страдања читавог људства за дугих пет година поразно деловала на стваралачки човечји дух, и да су свеукупну његову вредност знатно ослабила. То ће и бити повод оном општем опадању моралне снаге, која. је управо код победника највиднија у развратности, дочим се код п беђених више испољује у депресији, а негде и у безднадности. И овде и онде резултати су исти: малаксалост и пониженост духа. Не наступа се снагом великог самопоуздања у своју стваралачку моћ, него се потиснут спушта к задо-

вољењу језовитих инстинката човека од меса, да преузне водство,

547