Nova Evropa

Где су ту побеђени, а где победитељи 7 Версаљски вердикт није био след снаге духова, који би били у стању претрести и та суптилна питања. Човек меса и тамо је руководио човека духа. И за то видимо, осећамо, и трпимо, сви скупа, цело људство, последице једног страшног пораза, који, као што је дубок био у својим почецима и као што је дубоко у времену вукао жиле, тако је и грање своје с плодовима разбацио нашироко по простору и надалеко у времену.

Али биће —_ мисли се —- победа дала видни знак о себи онде где јој је успело да на рушевинама старих држава створи нове државе, И притом се са поносом указује на три нове нацијоналне државе, које извукоше коренове свог новог живота под развалинама подунавске двојне монархије,

То би барем били видни успеси, ако се појам нације изједначи с појмом државе, или ако се узме да један народ може наћи пуно задовољење само и искључиво у својој властитој држави. Дакле, тријумф нацијоналне идеје. Но гле, на који је чудан начин та идеја тријумфовала! Чешкословачка испаде, у минијатури, Аустроугарска; више инојезичних народа бројчано него ли државотворнога народа; па бар да хоће створити "заједничку културну и економску основу, — али што ће им они закарпатски Руси Или опет Пољска са својим Русима, | Немцима, Литвинима, и т. д.! А онда, ето срећне Румуније, коју умало да не задави прекрупни залогај Руса, Маџара, и Немаца. И, напокон, долазимо ми на ред. Премда најединственији, нисмо кадри ни оно несловенског живља који су присиљени с нама битисати да задовољимо; наши нови варвари мисле, да је нацијонални Србин апријорно бољи и сигурнији југословенски држављанин од — рецимо — војвођанског Немца, који нема куда изван нас, или од бачког Маџара, или опет од македонског Влаха. Како ти јадници, којима се распуштају чак и културна друштва, да осете победу нацијоналне идеје — Исто као и наши Југословени у фашистичкој Италији |...

У оваковој испремештаности, где су победитељи а где

побеђени, и шта је људству победа донелаг — Сигурне по"тицаје за нове ратове. Након свих тих негативник успеха, једно је очигледно : људски је дух изашао осакаћен из тог дугог крвавог обрачунавања. Није борба вођена за унапређење и еманципацију човека, нису ове и овакове борбе биле уопште потребне у историјском ланцу човекова развоја, јер такав развој није ни запажен, Запажен је, напротив, застој, и то застој код свих, и код победника и код побеђених, па се стога и не може с правом говорити о некој победи.

Држимо да ово треба нагласити, иако ми не заговарамо неки јалови и немогући пацифизам. Ми верујемо у прогрес људства с помоћу борбе, често и врло крваве борбе; али та

548