Nova Evropa

То је звучало толико по укусу онога века, одговарајући савршено духовном стању свих читалаца по свим земљама у том моменту! Баш као што су нехатно, „бајроновски", везане машне и раздрљени прслуци могли да се виде на свакоме, од де Мисеа до сваког оксфордског студента, или понеког романтично расположеног официра у ком удаљеном кавкаском гарнизону.

Ни ЈЉермонтов није изостајао иза њуди свога времена. Његов лични пријатељ, и преводилац његове поезије на немачки, Боденштет, оставио нам је један врло сликовит опис Љермонтовљеве спољашности при њихову првом сусрету, у једном московском ресторану. Преносимо овде тај опис из Брандесове студије о Љермонтову; „Ein јипбег ОшШлег уоп. Маијејбгбзве, mit vornehm ungezwundener Haltung und ungewohnlicher Elastizitat in allen Bewegungen. Um den Hals trug er cin nachlissig geknipftes Halstuch, die Uniform war nicht danz zugeknopit und nicht Saz neu, aber unter ihr sah man blendend weisse Wische. Er biickte sich nach etwas, was er verloren hatte, sagt Bodenstedt, mit einer solchen Geschmeidigkeit, als ob alle Knochen in seinem Korper geknickt waren, obgleich man nach Brust und Schultem auf einen ziemlich starkem Knochenbatt schl·essen musste.” — Један други Љермонтовљев пријатељ, А. П. Шан-Ђиреј, обавештава нас у својим успоменама о ЈЉермонтову, како је он отпочео јошу 1829 да „учи енглески језик из Бајронових Дела, док је за неколико месеца доцније већ могао да га слободно разуме; такође је читао Мура и песничка дела В, Скота", Али још пре него што је почео да учи енглески, дошао је у додир са понеким од Бајронових ствари. Тако је у једну од својих ђачких бележница (из 1827) преписао руски превод Бајронова „Тће Ризопег о! С Поп", што га је био превео Жуковски, један од пијонира романтичког покрета у руској књижевности, Међутим, његов први контакт са Бајроном није био директан, већ идиректан, кроз оне бајронистичке елементе што су били већ продрли у руску књижевност; пре свега кроз Пушкина, под чијим је утицајем био Љермонтов у својим млађим годинама скоро исто толико као и под Бајроновим, Кнез Кропоткин, у своме делу „Идеали и Стварности у Руској Књижевности" назива утицај Бајрона на Љермонтова „утицајем Пушкинова бајронизма“. | У неким другим од својих бележница, датираним иза 1830, наилазимо на његове преписе енглеског текста Сапа „бе Corsair"-a, a такође и преводе извесних делова из „Chide Harold“ a, „Manfred”-a u „Hebrew Melodies" („My soul is dark"). П. следњи из 1836. Оставио је такође преводе у прози Бајронових „Паткпез5", „Ihe Giour", „Napoleon's Farewell", 1 „Bepро"; као и неколико песама написаних под импресијама из Бајронове поезије; „Прашћи" (1830), „Баладе“ („Берђис! Бе-

62