Nova Evropa

дакцији „Приморског Новог Листа"! И на овај рекорд угрожавања несамо слободе штампе већ и саме егзистенције појединих новинара, који оставља за собом све што је у том погледу рађено у бившој Аустроугарској, Господин Државни Подсекретар, који је и сам новинар по професији (баш као и врховни шеф његове странке, Г. Светозар Прибићевић), прави се најиван и пита (у уводнику „Речи“ од 26. јуна): „Где је реакција 2" ,..

У томе смислу, дакле, доиста би била „депласирана полемика“ са Г. В, Вилдером, и његовом загребачком „Ријечју“, о праву страначки независне интелигенције да исказује слободно своје погледе о политици у новинама. Он је, као што се ето види, доследан, „јер што каже ином и сам својим потврђује чином“, Али, не ради се о самоме Г. Вилдеру, и о његовим друговима у странци и у редакцији, него се ради о њихову односу према осталом новинарству и према јавнсј речи уопште, и о односу њихове странке према осталим странкама и целом нашем јавном животу. Наше независно новинарство, скупа с целом страначки независном интелигенцијом, нема додуше довољно утицаја на развој наше политике, и на наш јавни живот уопште (иако га има више него што би то желео Т. Вилдер и другови); и нема, нажалост, могућности да непосредно спречава и кажњава поступке као што су они са „Приморским Новим Листом", и са „Сушачким Новим Листом". Али наше независно новинарство — у којему је данас искупљено углавном оно што је у овој земљи међу новинарима и људима од пера несамо понајпоштеније него и понајписменије — има начина да пласира како треба, и где треба, несамо сваку полемику са „Речју“ и „Ријечју“ већ и сваког њена писца-уводничара и члана редакције, () томе треба мало да. размисле Г. Вилдер и његова „Ријеч".

Могу доћи, и доћи ће поуздано, времена, кад ће се укинути место Државног Подсекретара у Министарству Унутрашњих Дела, или кад ће се на њему променути личност, и могу уопште наступити друге прилике у земљи и „настати друге судије“, па се може вратити на новинарски хлеб онај који данас седи на министарској столици (или под министарском столицом). Онда неће бити сушачке полиције, нити уопште унутрашњих дела, да крепко подупру мишљење уводничара „Ријечи" или „Речи“, него ће требати опет из пера сисати разлоге, и с разлогом одговарати на писање новинарских другтова, ма они били и независни. И онда може новинарски хле постати тим горчи, ако буде требало објашњавати и оправдавати и све што је прошло, и оно што се данас дешава, А ми ћемо се потрудити да добро запамтимо шта се дешава, и шта ко ради и пише данас, „у свој својој слави". Неће бити сваком дано, као „нашем седом премијеру“, да не одговара људскоме

39