Nova Evropa

личи на бесмртног Тартарена из Тараскона, свога сународника из приче Додеове и из живота француског. — Ово се може и мора замерити Садулу сасвим мирне душе, Али, понављамо, он је толико ствари,и то ствари од капиталног значаја, уочио боље него ико други, да му се многе погрешке могу опростити. Многим његовим похвалама сигурно се доцније смејао и сам Љењин. Има, међутим, и веома ружних ствари, као например неки готово симпатични изрази о чувеној „Чека" („чрезвичајка"“), том највећем руглу совјетског система, страшном уточишту садиста и пљачкаша; или одвише лакомислена или непроверена саопштења, например о томе, како руски научењаци нису никада третирани боље него под владом бољшевика, те да „благосиљају“ ову владу.

Претерана апологетика понекад је опасна по оне у одбрану којих је она учињена, јер непристрастан и добро обавештен читалац почиње да сумња уопште у bona Нае5 аутора, и почиње да у њему види једну плаћену особу, Ја лично тога у Садулу не видим. За мене су његове белешке један потпуно искрен докуменат првог реда, и веома драгоцен извор за познавање односа бољшевика и Антанте, за разумевање психологије и развоја догађаја прве године бољшевизма, па најзад и за разумевање оног одушевљења које је обухватило било несамо толике руске кругове него и масу света ван Русије приликом доласка бољшевика на власт, услед победе које је доиста паметно и духовито прорекао Садул.

Интересантно је, да је присталица бољшевика Садул понегде мање умео да схвати и објасни њихову привлачну снагу за масе него многи од антибољшевика, [о је вероватно отуд, што је Садул западњак, а бољшевизам је биљка специфично руска, источњачка, „евразијска“ или „скифска“. Напротив, у оцењивању противника бољшевизма, и самог бољшевизма у борби према њима, Садул је показао велику проницавост и бистрину погледа. У томе је бесумње велика његова заслуга, иако је он и ту испустио из вида и прешао ћутећки преко страшних сељачких немира у Русији који су били нарочито јаки током године 1918, Али треба да свршим. Што је довде речено доста је за оцену целе књиге; није то нека научна, објективна студија бољшевизма; али је низ веома живахних, пуних духовитости а и финих опажања, свакодневних забелеcaka, O политици и раду у првом реду совјетских првака; а затим, једна доста снажна, чисто бих рекао једна од најбољих, апологија совјетског режима, оног из прве године Ре-

волуције, Ал. Јелачић.

112