Nova Evropa

Г. Р. Валдец и уметност,

Поводом наше белешке „Како се код нас третира уметност" (види „Нову Европу“ од 11, јула т. г.), дао је 1, P, Валдец, вајар, загребачком „Покрету“ (од 12, јула) неке информације, које углавном потврђују оно што смо изнели у нашој белешци, скупа с вешћу, да је од стране великобечкеречког Одбора за подизање споменика краљу Петру доиста њему поверена израда споменика, мимо једнодушно донесеног суда жирија (што га је сазвао био сам Одбор), и да је онту понуду примио. Ми смо рекли да ћемо се на ову ствар још вратити, па то сад чинимо, утолико пре што је она и иначе изазвала живље коментаре у уметничким круговима и у нашој јавности (међу овима има и један погрешно инспирисан и потпуно неуравнотежен, од стране једнога од уредника београдског часописа „Раскрсница", број 16. за јули т. г.).

Према. информацијама. Г, Валдеца, треба у нашој белешци да исправимо: да је он изградњу споменика преузео за своту од 1,150.000 динара (а не за 1,700,000.—, како смо ми били обавештени). Ми верујемо на реч Г. Валдецу, па лојално исправљамо нашу цифру, јер нам није стало било до тога да наши уметници не добију што бољу поручбину,. Нити смо ово „тенденцијозно“ изнели, нити намеравамо ишта даље предузимати по овој ствари, како каже Г. Валдец; него смо једино исказали мишљење, да ће струковно удружење уметника казати своју реч, јер оно има да брани интересе уметника, и да чува принцип, да су једино уметници, као стручњаци, позвани да доносе коначни суд у уметничким питањима.

Иначе, у информацијама Г, Валдеца има омашака и нетачности које треба кориговати, Тако, пре свега, не знамо шта му улази група око „Књижевне Републике" у целу ову ствар, и каке су то „закулисне макинације“ којима је она успела да утиче на састав жирија, који је сазвао бечкеречки Одбор 2 (Колико је нама познато, изабрани су накнадно у жири од загребачких уметника ТТ. Валдец и Кршинић, али су обојица морали изостати из њега, јер су учествовали у натечају,) Уосталом, Г. Валдец вероватно ни сам не мисли, да су они чланови жирија који се нису сложили — у начелу, не лично — са накнадним проширењем стручног суда (међу којима је један био изасланик Министарства Грађевине) пре позвани да доносе суд о уметничким вајарским радовима од ГГ, Томе Росандића и П. Добровића27..,

Г, Валдец признаје да је, „на наговор неких знанаца", примио додуше досуђену му по жирију четврту награду, али каже да ју је у целости поклонио добротворним институцијама у Великом Бечкереку, „хтијући тиме јавно манифестовати да не признаје ни овај нови жири ни његове одлуке“.

143