Nova Evropa

и ми, да Вашингтон и Линколн имају свој празник: направи им се већа парада него што би ју било могуће направити у иједној земљи у Европи ма којем нацијоналном „свецу“, јер амерички велики бизнис зна како да аранжира и патријотизам навелико. Ко је марио посјетити недавну демократску конвенцију у Њујорку, могао је по зидовима дворане набројати на трихиљаде-петстотина великих америчких застава, и десет хиљада заставица одређених да лепршају међу присутнима; то море застава би, јамачно, на Дра, Батона учинило упечатак великог патријотизма, док на мене чини упечатак великог бизниса, у патријотизму и у заставама! ,.. Др. Батон пита: да ли се у Америци рођендан којег банкара слави као напијонални празник2 — Не, то не би било укусно, А и чему опредјељивати новчарима празнике кад их свак признаје за „краљеве“ и мисли на њих сваког дана у години; — Исто тако и боксер Демпсеј потврђује моју тезу, И рецимо „Вађу“ Кшћ, Они значе: смјелост, суровост, бруталну снагу, за велики новац, Од 100 Американаца 98 знају за Демпсеја и за „Вађу“ Кшћ-а, и држе их својим идолима, Било је проба на универзама, које изнијеше: да од 100 ђака 80 не знају ко је Лојд Џорџ; а сваки је ђак знао ко су Џек Демпсеј и „Вађу“ Ко : |

Др. Батон каже, да начин којим сам окарактерисао Америку није фотографија него карикатура. Фотографија и није, јер у једном чланку није могућно фотографисати Америку. Али није ни карикатура, него је стварност, изречена на ироничан начин,

„Америка је земља досељеника“ — каже Др. Батон —, досељеник је дошао у ову земљу да се материјално окористи, у првом реду да нађе хљеба. Да то постигне, треба да

ради, И он ради.“ — Тако је, Исељеник ту ради, ради десет пута приљежније и јаче него што би на свом дому, јер иначе ће — цркнути. Та опасност од гладне смрти чисто преобличи

у вољи за радом сваког досељеника, Та опасност, уз смјели, пустоловни нагон што га досељеник већ у себи има, увјери сваког досељеника, без обзира на одгој, да се треба прихватити ма којег рада. Ко не зна, или неће, бива прегажен, — цркне. Др. Батон није у такову положају, и зато се зараза америчког рада не може да прими ни њега ни његова уреда. Др. Батон пјева праву химну америчком раду, и удара на Обломова, Има право али —- с које стране2 Др. Батон није досељеник, није пустолов, није Американац; он истиче Америку, а ради по европски, Да је Др. Батон досељенички пустолов, он (и његов уред) поплавили би нашу и домовинску штампу савјетима и информацијама; јер овај наш свијет овдје не зна на стотине ствари које су сваком појединцу потребне знати о домовини, док опет проспективни исељеници у домо-

121