Nova Evropa

да правници правилно схвате тај свеопћи правни поредак, према структури и у савезу, да би по овом могли мислити и судити. Овај рад правника не може се свршити у одређеним данима или мјесецима, — он редовно обухвата цијело њихово животно настојање. Стога је кардинална погрешка законодавца, ако из система једног правног поретка поједини закон, као правну појаву тог система, унесе у систем властитог правног поретка, необазирући се нато да ли је односни закон у складу са системом осталих властитих закона. За схватање и разумјевање такова закона није довољно правно васпитање што га је појединац стекао универзитетском спремом, јер му недостаје потребна теорија, док начин практичне примјене ваља. тек изградити, И једно и друго треба, како рекосмо, стећи тек посебним хисторичко - социјолошким васпитањем и проучавањем структуре и везе опћенитог правног поретка.

Посмотримо ли животне прилике у којима данас живе практични правници, морамо доћи до закључка, да је постизавање онакова правог правног васпитања готово немогуће, Апстрахирамо сасвим, да ли би се тај циљ — ма и само теоретски —- дао постићи једино из врела и материјалија која би по својој књижарској цијени надмашавала редовну зараду појединца; одлучно је, да практичном правнику, био он судац или одвјетник, недостаје времена да овако васпитање стекне, Заокупљен пословима примјене постојећих закона, и проучавањем нових закона, који се уводе, сагласно са структуром и у савезу опћенитог постојећег правног поретка, којему темељ црпе из свога универзитетског студија, а праксу по вршењу пријашњих закона, који су у самом опћем систему измијењени новим законом, не доспијева практични правник да, уз остали овдје назначени големи рад, проучи цијели тај систем ради примјене новог закона, који је истргнут из једног другог система, да по томе такав закон узмогне правилно примијенити, Узме ли се к тому још у обзир, да треба проучавати и разне пригодне и прелазне законе, који се могу сматрати једино епизодом у знанственом континујитету законодавства, то је посве схватљиво да се практични правник све више удаљује од теоретског васпитавања, па према томе и његов рад добија обиљежје техничко - механичке праксе, Ово запостављање правне знаности има свој узрок прије свега у поратним приликама. Борба за опстанак бива сваким даном тежа, те је по томе и главно настојање практичних правника да си осигурају најпрече животне потребе, Посљедица је тога, да број оних који се баве и правном знаношћу бива све мањи, те га углавном репрезентују сами теоретичари, којима је теорија животном задаћом, Тако је у правном животу наступило стање, да се знаност развија без контроле збиље, док опет пракса пропада у схеми.

267