Nova Evropa

Зајатапса, 2611. 1918. Поштовани господине Уредниче !

Видисо сам да сте узели на знање оно што сам писао о

југословенском проблему и о талијанском империјализму. Видио сам такођер, да сте ме почастили приказавши ме и у слици Вашем свијету у Вашем илустрованом седмичнику, Признајем Вам, да сам ја, као и толики други, једва знао шта одређено и јасно о српском народу и о Југословенима уопће, Године 1903, — кад сам већ био готов човјек, — ужасно је утјецала на мене београдска трагедија, која међутим није достајала да поврх свега створи тако јаку аустријску пропаганду којом би се српски народ имао озлогласити и приказати дивљачким.

У руке су ми случајно доспјели фрагменти дивног српског народног гуслара, његове неиспоредиве епике, те упознавајући га дођох до закључка, да један народ који је у стању подигнути се тако високо у поезији мора бити народ, у најдубљем смислу ријечи, образован, иако се састоји од непобједивих и револуцијонарних сељака, чији је главни посао обрађивати земљу и гајити свиње.

Дошло је и Сарајево, и одмах иза тога експлозија овога страшнога рата, у којем је брутални варварски њемачки империјализам хтио да учини првом својом жртвом Србију; али херојска отпорност њена, и оно повлачење краља Петра Карађорђевића окружена од свог народа ( — да ли Вам је познат дивни пјесмотвор што га је овом догађају посветио Јоаашп Моптапег у својој књизи „Роета5 та тефаћо5" 2 —), није могао а да не учини да ниједан културан и праведан човјек не измакне познавању овога народа и његових идеала,

Посјетивши Италију прошлога септембра, прошавши дијелом Корушку, Крас, обале (Соче, морао сам на ново мислити о југословенском проблему, и о праву Југословена на уједињење и на излаз на море. Иза тога посветио сам неко вријеме — нажалост нијесам могао много

—- студију овог проблема данас већ свјетског а несамо ашег нацијоналног.

Управо сам довршио са читањем књиге „Шзфогу of Serbia”, om Xepomma W. V, Temperley-a, na caM YdHHHO многе важне биљешке, Одлучих затим да проучим дјела Seton-Wiatson-a, Цвијића, Мијатовића, и других, само жалим да у мојим годинама не могу ићи затим да научим српски језик, те што незнајући ниједан словенски језик (а прилично владам латинским, енглеским, њемачким, и

357