Nova Evropa

индустријске радиности често сразмјерно више него ли од капитала и рада, То је једна тако јасна чињеница, коју потврђују толика практична искуства, да у њену тачност, мислимо, нико не сумња. Природно је стога, да заједно са почецима сваког индустријског рада ниче и жеља, и потреба, сталешке организације свих индустријских предузећа, као и потреба сталешког удруживања индустријских предузећа исте струке, у сврху заједничког унапређивања заједничких, истоврсних циљева. Гу треба додуше разликовати двоје; једно је унапређивање сталешких, професијоналних, интереса читаве индустрије или појединих њених струка, а друго је заступање приватно-привредних интереса индустрије. Прво настојање има у главноме — да се послужимо појмом њемачке економске знаности — више народногосподарски карактер, док друго има више приватнопривредни („рпуафиштасћан сћ") карактер, О удружењима ове друге врсте (картелима, трустовима, интересним заједницама, и сличним креацијама) није овдје ријеч, него се желимо укратко осврнути на удружења прве врсте, гдје се ради о организацији индустрије као класе, Истина је, додуше, да се код неких типова организације донекле стапају класни интереси с приватнотечевним, но већином можемо ипак тачно лучити оба типа. Код класне организације индустрије, као и код сваке друге економске, социјалне, или културне заједнице, ради се о томе, да се кондензирају и концентрирају интереси извјесне групе, и да се ти интереси бране насупрот различитим интересима других група, док се код организације с приватнопривредном сврхом ради у првом реду о том, да се елиминацијом међусобне конкуренције, и сличним методама, као неким „ћапфсар"-ом уравнотеже и заштите интереси појединих привредних јединица с истом или сродном дјелатношћу,

Свака индустријска радиност изазива оштру конкуренцију, јер јој је предусловом рад за велики неодређени круг муштерија, те има случајева, код неких врста робе, да се индустрије великог дијела свијета такмиче да освоје или задрже извјесно тржиште. Кад се узме у обзир, колико могу у пракси диферирати услови продукције појединих конкурената, јасно је, да свака. индустријска дјелатност провоцира, односно потендира, утакмицу, и да је, у другу руку, у погледу утакмице нарочито осјетљива. Отуда резултира споменута бифуркација у методама, којима индустрија и индустријалци настоје да за свој рад створе и сачувају што боље услове, и да си осигурају егзистенцију и што бољи успјех. Кад је ријеч о индустрији као цјелини, тај се успјех класификује као просперитет, а кад се ради о појединим предузећима, он се класификује као рентабилитет. И тако настојање класе иде напоредо с настојањем појединца, иако тај конекс није увијек ВИДЉИВ,

399 4