Nova Evropa

тако да би човјек многи пут мислио да су та настојања супротна, Код нас се, на свим подручјима која уђоше у састав Југославије, индустрија —- како је опће познато — налази вишемање у иницијалном стадију свога развоја. У покрајинама бивше Аустроугарске стајао је развоју сваке јаче аутохтоне индустрије на путу политички и економскополитички режим, док у бившој краљевини Србији, иако те сметње није било, није терен био много повољнији за развој индустрије, једно због ратова и тешких политичких трзавица, а друго због тога што Србија. све до Свјетског Рата није била у могућности да у својој управи и у јавном животу уопће савлада традиције дуговјечног господства Турака. А обојим подручјима, и србијанском и оном с ову страну Дунава и Саве и Дрине, било је и остало је до наших дана заједничко, да за индустријализацију у већем стилу нема и није било ни приближно доста домаћег капитала, па, морамо рећи, ни подузетног духа и стручног знања. Подузетног духа било је чак, можда, с наше такозване „пречанске“ стране још мање него у Србији. Ипак треба истакнути, да су се индустријалци као класа сразмјерно доста рано стали организирати, тако да је данас та класна организација сразмјерно прилично јака, ако узмемо у обзир чињеницу, да је сама индустрија још прилично млада и слабо развијена.

Као више-мање у свим земљама тако и код нас, за заступање индустријских интереса долазе у обзир полузванична тијела (коморе) и слободна, приватна, удружења самих индустријалаца. Овај се паралелизам јавља углавном отуд, што коморе као легалне установе са законски одређеним дјелокругом и присилним чланством имају, и морају имати, понешто други смјер и начин рада, а ондје гдје су за индустрију створене посебне индустријске коморе (како је то за Србију учињено српским законом о радњама од 29. јуна 1910) и други положај наспрам надлежних власти и наспрам својих сталешких интересената, него ли слободна удружења. То не значи, да коморе не би могле у извјесном конкретном случају иступати исто тако енергично као и које слободно удружење индустријалаца, али значи, да ће свака комора морати, ако иде за тим да јој рад буде складан и успјешан, водити у сваком случају рачуна о постојећим опћим економским приликама и могућностима, као и о смјеру и интенцијама државне економске политике. Осим тога су коморе по својим организаторним законима позване, да по извјесним предметима врше неке обласне функције, те је и то разлогом, да се свака, па и посебна индустријска, комора мора у свом раду држати правца који не мора бити увијек мјеродаван за рад слободних организација. 'ндубтријалаца. Слободне организације немају се

400