Nova Evropa

наша државна управа није управо ништа предузимала да помогне одржању ових конзумних центара за наш извоз. Довољно је навести чињеницу, да су наше највеће творнице (Јагодина, Велика Плана, Запрешић, Крагујевац), уколико смо упућени у ствар, посве обуставиле пословање, а готово све остале знатно су га снизиле. Ова ће се индустрија тешко моћи опоравити, јер би под неповољнијим приликама морала опет освајати стара своја тржишта; али ако се отвори опет полручје Рура за конзум данских и холандских свиња, те ако се докину извозне царине које још увек сметају слободном извозу, можда ће ипак моћи изићи из садашње кризе, те полагано постати оним што је била некад, једном од најважнијих наших господарских индустрија, |

Млекарска индустрија прерађује кравље, овче, и козје млеко у маслац, односно у разне сирове, и у кајмак. На планинама Јужне Србије, у Херцеговини, Босни, Далмацији, Црнојгори, Лици, производе се — на начине који су били обичајни можда још за Сеобе Народа, а уз социјалне уредбе које дају ономе народу карактер правих номада — нарочите _ врсте сирова (кашкаваљ, шкрипавац, травањски, ит. д.). Неки од њих имају, за чудо, доста велик извоз (у Америку, Египат, Турску, и Грчку), тако да је извоз сира досегао, у години 1921, вредност од Дин 14,756.622. За конзум у оквиру државе служе производи млекарске индустрије разних облика (чајни маслац, трапистански сир, липтавски, сомборски сир, ит, д.). Најпогоднији облик овакових предузећа је задругарски, при којему задругари добављају млеко у заједничку млекару, откуд се оно или непрерађено продаје, или се прерађује и у заједничку корист уновчује. Притом задругари примају отпатке прераде (сурутку, степке, обрано млеко) натраг, и њима на врло рентабилан чачин хране стоку. Уз овакове задруге редовно се развијају још и разне друге: за товљење и клање свиња, за негу перади и сакупљање јаја, за селекцију говеда н свиња, и т. д. Данска, Шведска, Северна Француска, и Немачка, захваљују управо оваковим задругама најснажније импулсе на пољу свога господарског напретка. Код нас има данас око 70 млекарских задруга, нарочито у Србији и у Словенији, али ће њихов број извесно у скоро време порасти, откако се иноземне творнице за млекарске уређаје интересују пропаговањем млекарства, а задружне средишњице притом интензивно суделују. Задругарске млекаре, заједно с индустријалнима, не могу још да намире потребу млечних производа, јер смо године 1922 увозили још маслаца на 269.985 kg (у вредности од Дин 5,600.235), и сира на 1,171.006 Ка (у вредности од Дин 14,755.622).

Индустрија уља (зејтина) производи разне врсти масног уља из маслина (Далмација, Црнагора, годишње око 50—60.000

436