Nova Evropa

ству живи, треба у банкротству и да угине. Што така политика свесног терања ка банкротству има ту лошу страну, да прво погађа и све оне који би иначе имали предувете за, нормални развитак, и што се овако решење кризе не би смело дозволити из чисто нацијонално-економских разлога, то се код наших надлежних не узима у рачун.

Има још један разлог који нам императивно налаже, да нипошто не дозволимо да се наша привредна криза решава на тај начин, да добар део после Рата основаних предузећа буде присиљен да ликвидира. Не ради се ту само о томе што би тиме пропале имовине оних који су све своје уложили у такова предузећа, — њих би евентуално, уз знатно повољније увете, могли заменити и други, јер је са народногосподарског становишта прилично свеједно ко је управо власник овог или оног предузећа; али ми данас имамо знатан вишак радне снаге, који наша пољопривреда не може да апсорбује, и поименце неки крајеви Лике, Загорја, Далмације, Херцеговине, и рнегоре, не могу никако да запосле код куће сву своју живу радну снагу. Пре Рата, тај је вишак, осим оног минимума који је тражила наша индустрија и трговина, емигрирао у Америку, тако да се је годишње по више десетака хиљада наше најбоље радне снаге селило у Америку (рачуна се да данас у самим Сједињеним Државама Северне Америке има преко 600.000 нашег света). По новом емиграцијоном закону, селење у Северну Америку за нас готово да престаје (годишња квота за пелокупну нашу државу износи тек око 800 особа!), и сад наш свет иде у Канаду и у државе Јужне Америке; али су тамо такове прилике, и такова је навала исељеника из других држава Европе, да ће емиграција већег стила уопште скоро да престане, Према томе, за најкраће време мораћемо сав вишак радне снаге сами да апсорбујемо и запослимо поглавито у нашој индустрији, Тога ради ћемо у најскорије време бити присиљени да заведемо највећи царински протекцијонизам, те да тако подигнемо домаћу индустрију, а не да још редуцирамо и постојећу привредну делатност, те да нове хиљаде и десетке хиљада радника остану без круха. Треба, стога, поћи другим путем, тојест треба по сваку цену наћи начина, да се повећа понуда расположивих капитала, те да се с те стране успостави потребна равнотежа.

Повећање понуде расположивих капитала може данас да уследи једино с помоћу иноземства, Код нас самих тако повевање понуде било би тако незнатно да, у релацији према данашњој потреби, готово и не долази у обзир. При пуштању страног капитала у земљу ми видимо данас много предрасуда, и многи фактори, поименце они званични, начелни су противници сваке сарадње страног капитала, бојећи се одвисности од иноземства, или експлоатације од стране туђих капита-

531