Nova Evropa

зном тржишту, ниједан озбиљан привредник или повчани завод не може се упуштати у овакове операције,

С обзиром нато што је, како смо напред изложили, наш оптицај далеко мањи него што је био пре Рата, и да је то смањење оптицаја деловало на садашњу нашу кризу, ми се не устручавамо изаћи насреду са захтевом, да се наш оптинај знатно повећа, Оптипај од шест милијарда динара био би само онда довољан кад би се са сигурношћу могло рачунати да ће се динар несамо још знатно поправити него да ће и све цене (наднице, и сличној знатно пасти; но будући да у такав развитак нико од озбиљних привредника не верује, и будућ: да би такав развитак данашњу привредну кризу још и потенцовао, то мислимо да је већ ошште уверење да са даљним порастом динара не треба више форсирати, Међутим, стабилизујући вредност новца ми можемо повећати наш оптицај а да то ни најмање не утиче на пад динара. Аустрија је свој оптицај за последње две године повисила од нешто преко 3 билијона. круна на 8 билијона а да течај круне није ни најмање назаловао, Разуме се да притом искључујемо сваку помисао на инфлацију: држава мора подмиривати своје потребе порезима, или чак ако хоће — и може — зајмовима, а ни у којем случају тискањем нових новчаница. Наша је платежна биланца, уосталом, сада активна, па бисмо могли знатно повећати залиху страних девиза и тиме омогућити повећање оптицаја, уколико не бисмо успели да добијемо какав већи иноземни зајам, који би се искључиво употребио као подлога за емисију потребног квантума нових новчаница. Место да се читава наша привреда, уз тешке жртве и кризе и трзавице, прилагоди данашњем случајном оптицају, нека се радије наш оптицај прилагоди потребама наше привреде. И санација Немачке, по Девсову плану, састоји се углавном у томе, да је Немачкој дат један зајам од 800 милијона златних марака који служи једино нато да се на темељу унишлог злата и девиза може издати три пута више новчаница, дакле за две милијарде и 400 милијона марака, те да се тако стицајем прилика редуцирани оптицај поновно доведе у нормално стање, Повећање нашег оптицаја, чак и за две до три милијарде, које би биле покривене страним девизама, у многоме би ускорило решење наше кризе.

Довођењем новчаног оптицаја на висину која одговара. нашим привредним приликама, те уклањањем свих оних узрока који би могли лоше утицати, или који би отежавали притицај страних капитала, дала би се уз најмање жртава решити ова данашња тешка привредна криза, Остављајући све предрасуде и све „шлагере“ пострани, и водећи рачуна једино о реалном стању ствари, ми верујемо да бисмо, за релативно кратко време, могли довести каматну стопу у нормално стање, а тиме би оним часом била решена и сама криза, – Бг, Иво Белин.

533