Nova Evropa

poslednje 13, januara 1924, G, Vojnović je, prema vlastitim reсипа, toliko »prezirao celu ovu stvar«, da se je tek krajem avgusta 1924 rešio da pisma G, Ristića — »reducirana« — preda javnosti,

Sva su pisma G, Vojnovića pisana ćirilicom, vrlo čitko * razgovetno, te ćemo ih doslovno, nereducirano, ovde reprodukovati, onako kako su sledila jedno za drugim, naporedo s odgovorima G, Ristića,

1) Prvo pismo L, Vojnovića M, Ristiću glasi ovako:

Hotel de Paris у Прагу 14, новембра 1923 Драги Господине Ристићу,

Молим Вас да ме извините ако Вам овим писмом досаБујем, Али ме на то принуђава једна немила појава из гадне борбе која се код нас води против свих непорочних родољуба и у којој је ангажована у највећем степену моја част.

Изненада, као из бусије, Др. је Хинковић, некадашњи члан Југословенског Одбора којег Ви добро познајете, отворио у загребачком „Обзору“ на мене ватру, пак ми јеу броју тог листа од 6. Октобра, врло провидно и ако без ознаке мог имена, подвалио да су се у аустријском консулату у Берну год. 1917 нашли неки документи, из којих је излазило да сам ја био у служби Аустрије против Италије! Нарочито је нагласио да сте главом Ви ову службену и државну тајну њему и другим члановима Југословенског Одбора испричали у Риму и дао је разумети да сте Ви у то веровали и не само Ви, него и г, Пашић, Хинковићеве су алузије биле тако јасне, да се загребачки лист „Кџес" нашао побуђен да ме замоли за један интервју, који је одиста и изашао у три броја поменутога листа, 30, 31 Октобра и 1 Новембра, Ја сам у том интервју оборио и жигосао Хинковићеве клевете, испричао сам како су неки Талијани наместили били против мене читаву једну интригу да би се осветили због моје успешне кампање у одбрану наших народних аспирација, Међу осталим стварима надодао сам, како се и разуме, да сам дубоко уверен да ни Ви, ни госп, Пашић нисте никад, ни за часак посумњали у мене и поверовали талијанским подвалама, Као најеклатантнији доказ поверења српских влада према мени, поменуо сам да сам т, 1919 под г. Протићевом владом био експерт наше делетације у Паризу, а г, 1921 под г. Пашићевом владом био сам чак и први делегат у Риму за склапање културне конвенције с Италијом, у којој-ме прилици талијанска влада најсрдачније примила и тим доказала да о мени није ништа мислила. зла,

535