Nova Evropa

Г, је Хинковић одговорио у бр. 303, „Obzora“ 4, Hos. {raj ми је број касно дошао до руку, јер сам због породичних послова морао да отпутујем у Беч и Праг) и у том потпуко шашавом одговору има једно велико место које неминовно тражи одговор с Ваше стране, У њему је ангажована и моја част и част нашега посланства у Паризу. Тај је господин поновно устврдио да сте Ви поверовали у то, да сем ја плаћеник Аустрије (односно да су се нашли документи из којих би то излазило) и да сте у том смислу известили и нашу владу. Част ми је, у осталоме, приложити Вам овде интегрални текст његовог чланка,

Ја бих се пак колосално и томе чудио, да бисте Ви били о свему томе извештавали Дра Хинковића и чланове Југословгнског Одбора, а да мени, о чијој се кожи радило, не бисте били ништа саопштили (ја сам о целој тој ствари сасвим случајно сазнао тек по који фрагментарни глас од пок, Веснића) пак нити касније, кад се год састадосмо, да. ми не бисте ни једном речи поменули један тако крупан инпидент, који се директно тицао моје части и части Владе која ми је поверила била народни посао у Паризу.

Све ми то изгледа кроз и кроз невероватно !

Ја ишчекујем од Вас, драги госп, Ристићу, да ми упутите једно писмо — намењено да се публикује у загребачким новинама —- које ће садржавати опровргнуће тих Хинковићевих подвала,

Ако би, по Вашој изјави, Хинковић продужпо да клевета, предаћу загребачкоме првостепеноме Суду тужбу против њега за клевету и потвору и тада ће се развити свестрана, огромна дебата, па нека Хинковић докаже све своје подвале.

То бих ја могао учинити и сада, али ћу сматрати да ми је Вашим писмом дата потпуна задовољштина и оставићу клеветника нека му суди јавно мнење, У пуном уверењу да ћете се, драги госп. Ристићу, чим пре — јер, како видите, ствар по својој природи не трпи одлагања — одазвати моме позиву, молим Вас да и овом приликом примите увгрење о мојој постојаној оданости и високом поштовању.

Ог. Лујо К. Војновић.

2) Drugo pismo L, Vojnovića M. Ristiću;

Hetel Pažiž у Прагу 5. Ден. 23

Драги Господине Ристићу,

Примио сам јучер од Вашега љубазнога сина Андрије писмо из Београда, у којем ми објашњава Одисеју мога писма, које сам имао част упутити Вам, и које је тек сада стигло у Ваше руке, нарочито омашком секретара г, Не-

536