Nova Evropa

српске владе био гшр! слбетеп! и осумњичен као велеиздајник, Ја се, дакле, не могу задовољити avec des declaraions vađues, па ни тим да Ви нисте веровали ни „могли“ веровати да сам аустријски плаћеник ни да „сада“ то не верујете (јер је ово, у оваквој форми изречено, за мене морални шамар, као и оно да Ви нисте ништа могли „аподиктички“ да тврдите, јер је и неаподиктичка тврдња ипак тврдња!) него требам да ми чисто и бистро, у кратко изјавите ово: да су талијански иредевтисте, да би ме дискредитовали као југословенског националпог радника, сковали против мене заверу тим што су у списак циришкога консулата записали моје име, са другим именима наших националних радника, да сте Ви, услед мога писма упућенога г, Пашићу из Париза, добили наредбу из Крфа да од тал, министарства иностраних дела тражите разјашњења по тој ствари, Ma HH KD. влада ни Ви нисте ни за један час посумњали у моју патриотску исправност и да се талијанска влада рефизирала да да ма каква објашњења, услед чега је ствар пропала.

Ја не мислим, драги госп, Ристићу, увлачити Вас у дискусију са мојим клеветником и не интересује ме сада знати да ли сте и што сте о том говорили са нашим људима у Риму. То би тек било важно, кад бих ја учинио Хинковићу процес за клевету и кад бисте Ви судски преслушани били као сведок, Да би се тај процес спречио, мени треба једна. Ваша потпуно јасна изјава у горепоменутом смислу, чим ће цела ствар бити ликвидирана с моје стране, У противном случају био бих принуђен — како сам Вам у првом писму рекао —- тужити Хинковића за клевету и позвати се на Вас, на г, Пашића и на г. Нешића као на сведоке. И тада ће се публиковати цели 4 0551ег по тој ствари, па пукло куд пукло |

Св, Аугустин негде је рекао: „Нопотет тешт neminž dabo“. (Своју част никоме не поклањам.) Ви сте тако љубазни били рећи у Вашем писму да ја носим у нашему народу чувено име, И рекли сте истину. Наше је име одиста чувено и то за то што смо пуни части увек стајали на бранику народних права још од незапамћених времена наше националне историје, пак зато хоћу да предам то часно име, без и најмање сенке на њему, у аманет својој деци, нека. бар то имају, кад су им тешка времена одрекла све остало. У то име, молим Вас, драги госп, Ристићу, да бисте удовољили мојој јасно формулисаној жељи, а жао ми је што Вас мучим, али на то ме натерала, како видите, шпе [огсе та-

jeure . , , diabolique ! Примите, драги госп, Ристићу, уверење о мојој ваздашњој оданости. Ваш Лујо Војновић.

- 540