Nova Evropa

ова ропа

Књига ХЕ. Број 1. 1. јануара, 1925

Његош и Југословенство.

Прошло је 73 године како је заклопио очи и преселио се у царство бесмртности посљедњи митрополит-владар Црне Горе и Брда, песник и мислилац Петар П Петровић-Његош. Ријетки су људи међу Југословенима који и посље смрти животворно дјелују на читава покољења својим идејама, дубином мисли, и силином свог умјетничког генија. |Његош, у том погледу, стоји скоро потпуно усамљен, О Његошу пјеснику и мислиоцу писано је много, о Његошу владару мање, а о његовим нацијонално-политичким концепцијама врло мало и тек узгред. Међутим, Његош је ријетка појава у нашем народу несемо као генијалан пјесник и мислилац, — он је ријетка, управо јединствена, појава и као државник и првосвештеник, За њега, као владику, нијесу постојале уске границе које су постављене једном монаху прописима његове конфесије; он, по свом широком схватању, није био, нити могао бити, ничији непријатељ „ради вјере свијета неслоге", Његош монах, и православни митрополит, јесте слободан мислилац, али није безвјерац. Он је штавише дубоко религијозан, побожан, — он се само уздиже над конфесијама, и тежи једином Богу свих ствари, као извору живота и вјечне правде, Његош, православни првосвештеник, не пита;

Ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије га је млјеко задојило.

Његош-владар није династичар, Он не води рачуна о уским, егојистичним интересима једног династе-владара, чије се цјелокупно дјеловање управља интересима свог високог положаја или династије, Своје дјеловање, као владара, он схвата као једну необично тешку и одговорну дужност пред народом, несамо у границама своје мале државе него пред цијелим српским племеном, штавише, пред цијелим југословенским, па и словенским, народом, пред Европом и човјечанством. Ријетко је ко од Словена, а поготово од Југословена, онако широко схватио тајанствену моћ крви и језика као што је овај гени-

1