Nova Evropa

sa prostranim podunavskim svetom, Italija ne može da podje nego na Istok: na Zapadu su ustaljene državne formacije, kamo ne možemo slati sem radnike, a i to će nam se moći danas-sutra zabramšiti, Pravac talijanske miroljubive ekspamzije ide dakle prema Istoku; a da se tamo dodje, trebalo je početi sa uredjenjem odnosa srdačnog i iskrenog dobrog susedstva sa prvom državom ma koju nailazimo netom predjemo naše granice, O dgovorni činioci jugoslovenske politike цуеrilisu seo pravoj prirodi talijanske politike, te susa dobrom voljom i neporecivom [оја|nošću doprineliostvaremju sporaztima , , * Poslednje smo. reči mi podvukli, da se vidi sva iskrenost Italije, koja se naročito ističe kada se imaju u vidu mavodi iz knjige gospodina Bertolinija, sa predgovorom generala Gjardima,

Dana 17, marta 1924, Gospodin Dr, Momčilo Ničić, Mxinistar Inostranih Dela kraljevine SHS, odlučio se је, пароkon, da da Skupštini ekspoze o spoljnoj politici, Taj ekspoze je sastavni deo knjige koju je gospodi Ministar izdao posle kod Gece Kona u Beogradu, ove godine, pod naslovom »Spoljna politika Kraljevine Srba, Hrvata, i Slovenaca u godinama 1922—10924« (strane 71—146), Sporazumu s Italijom posvećeno је и toj knjizi svega sedam redova stranice 72, cela stranica 73 {31 red), i osam redova stranice 74, Titular naše spoljne politike u 6ћ četrdesetišest redaka pripoveda, kako se u Ženevi, na skupštini Društva Naroda — kad se uzrujano diskutovalo o t, zv. Krfskom Pitanju, i mnogo govorilo o Krfu — u stvari više mislilo na Reku: »Rasprostrlo se mišljenje, da je u Rečkom Pitanju prava opasnost za evropski mir, i da u stvari ono jedino može dati povoda medjunarodnim sukobima, poremetivši naše odnose s Kraljevinom Italijom«, U mogućnost takova sukoba, medjutim, nisu verovali niti on miti Musolini, već su oba bila savršeno ubedjena da će se spor rešiti neposrednim prijateljskim sporazumom, Nadalje kaže G. Ninčić, da je naš pakt prijateljstva s Italijom nesamo važan po obvezama koje sadrži, a koje u kasnijem toku svoga ekspozea navodi {str, 130—133), nego i po faktu, da obelodanjuje želju obeju vlada, da svoje odnose urede ma osnovu prijateljstva i uzajamnmog poverenja, i da u svojoj medjunarodnoj akciji saradjuju i politički » diplomatski, Završuje, da su Ovim sporazumom svi naši prijatelji postali zadovoljni ,. . То је зуе što je titular naše spoljne politike znao da kaže o komačnom gubitku Reke, bez protuusluga od strane Ttalije,

Doista vrlo malo, ali dovoljno da se opravđa ubedjenje koje ceo naš naro:d ima, da smo mi ušli u Rimu sa Italijom u jednu takozvanu »societas leonina«, u kojoj pouzdamo nismo mi onaj koji uživa lavlji deo, Dr, Hugo Weoerb.

32