Nova Evropa

зални конекс између изазива и одговора, подражаја и реакције, целог заталасаног и афективног одношаја између Срба и Хрвата, А. што је најглавније, само ће тако бити могуће транспонирати, и на крају елиминирати, тешко питање о „примаријату кривице“.

Лицитација супарника и такмаца, занимљива, жива, афективна, одмакла је погледе са реалности, а угрејани духови не могу да буду хладни. Занос удаљује од истинитости и битности, Нити дражба води помирењу, нити дражбе може да буде о предмету који је заједнички и наш, После многогодишњег истраживања „примаријата кривице“ долази час за манифестацију „примаријата врлине“. И то се у првом реду односи, и може само да се односи, на Србе. Застава Југословенства може само онда да се понесе, ако је она уједно и застава врлина, Са таком заставом могу Срби да учине свој поход на запад. Луде, бесомучне бедеме сепарације између Срба и Хрвата, на којима раде и које граде и наши и туђи људи, Срби морају да покушају да уклоне, да демолирају. То захтева већ сама механика јединства, У идеалистичком опредељивању за циљеве више, за задатке које историја намеће, српски поход на запад мора да поруши све оно што раздељује Србе и Хрвате, било споља било унутри.

Са тенденцијом рушења иде нераздруживо тенденција грађења и стварања. Бедеми сепарације између Срба и Хрвата не могу нестати дотле док се не створе мостови и стазе широких, нових, јаких везивања, А од две нацијоналне свести, и од две нацијоналне мисли, не може никада постати једна, него обе ове имају да буду два темељна стуба над којима ће се подједнако уздићи и саградити заједничка нацијонална свест и заједничка нацијонална мисао, југословенска, У походу на запад, Срби морају своју прошлост оставити „код куће", скинути ју са себе, ослободити себе, и тако поћи напред, оружани једино човечанским врлинама, А понети са собом несамо своју добру, стару, тврдоглаву крв, него и готовост за прилагођење до крајњих граница могућности.

У своме походу на запад Срби морају енергично поступати, и лаћати се свих средстава која им на расположењу стоје. Јер циљ јединства југословенског није теоријско-спекулативна алтернатива, него је и за Србе и за Хрвате најбитније питање опстанка и живота, Зато је говорити о југословенској будућности која ће доћи иза векова, овде потпуно депласирано, и зато са досадашњим малим, слабим, спорим резултатима већ изведеног збивања и дешавања, у смислу југословенског јединства, не може нико бити задовољан.

Проблем конкуренције православља и католичанства, који спада уз ово питање, чврсто је везан за степен нашег образовања и наше културе. И само ће наша способност за кул-

36