Nova Evropa

ова Европа

Књига ХГ. Број 3. 21. јануара, 1925

Југославија на путу реакције.

Свет се налази у једној од најтежих криза што их је до данас исписала историја, Зна се да је то последица Великога Рата, тојест великога покоља људства и дугогодишњег уништавања човечјих добара, Ми смо полагано улазили у чиниоце који проузроковаше ову опћу друштвену болест, и данас, када је она заразила три велика континента, три огњишта најстаријих и најновијих култура, и када се полагано али сигурно увлачи и у нови свет, ми деца данашњице постадосмо неспособни да дубље загледамо у исконе ових наших зала, те да им потражимо и нађемо правог лека, Ипак је поуздано, да свак од нас инстинктивно предосећа нову олују која се приближује, и да свак настоји приправити се за самоодбрану, Треба, држимо, нарочито истаћи ову задњу реч, јер ће нам она објавити и расветлити неке чудне појаве изазивачког и примитивног и личног егојизма, уз постепено али сигурно покапање осећаја за колективност. Али нато ћемо се још вратити. Пре тога, да истакнемо само чињеницу, да од великих наполеонских војна свет није имао такових ратова који би један читав континент узнемирили, те који би сву делатну снагу тог дела света употребили искључиво у циљеве одбране, дакле навеле на један неплодан посао. Многе су велике војне, додуше, донеле људству нових потицаја за напредовање. Доста је ту споменути само оно просипање слободарских идеја што их војници велике Револуције, уз семење енциклопедиста, на. вршцима својих ципела разнесоше по Европи, доприносећи упознавању крајева и људи, ширењу и примању и припремању техничких и других новина, речју, средстава за подизање напретка човечанства. Али према тим користима диже се као неумољив приговор силно разношење и ширење харајућих болести, уништавање људских живота и разарање сваковрсних добара, тако да су и релативне користи што их ратови донеше могле наћи једино неко оправдање, или бар разумевање, у вековима ограниченог промета, када се људство није могло

65