Nova Evropa

диже и даље предаје. Тако је дошло до „Одговора анонимима“, од којих је нарочито интересантан други — има их свега два —- са својим причама о гнусобама опата Менгра. Иза „Одговора“ следе, кронолошким редом, „Сеоске новине", чији кратки програм вреди изнети, ради простоте излагања и ради премногих зрнаца журналистичке мудрости:

„Овај лист није ни књижеван ни научан, већ сељачки. По томе, он треба да занима све који од земље живе, све који једу хлеб, било с мало бела лука, било уз друга јела мање проста. Уредници су људи познати, који станују већином између моста Клуе и Расцепаног Храста, земљорадници, виноградари, дрвосече, стругари и сенари, чија се мишљења и начела никада нису мењала, људи који нису у стању да се претварају или да имају погледе друкчије него што је њихов сопствени интерес, који је, као што свако зна, интерес државни; људи који не воде бригу ни о чем другом, већ мисле, кад су они сити, да је цео свет ручао. Пол Луј, нешто мало писмен, слуша њихове приче, сабире њихове разговоре, изреке, вредне забелешке, ставља их на хартију и прави из њих чланке, недајући им никоји други смисао. Не треба ту тражити много увијања, — ми називамо по имену људе и ствари; кад кажемо главица купуса, бундева, краставац, ми ту не говоримо о двору витио великашима, Ако дебели Петар бије своју жену, ми нећемо написати; „Јуче се пронео глас'; или: „У извесним салонима шапуће се... Ми причамо просто, као што то се код нас прича, и жалимо муку наше сабраће која имају да задовоље, у исти мах, читаоце који траже истину и владу која сматра да никоја истина није за кази-

вање..."

Овај „фурор памфлетикус“ — да га тако назовемо — не оставља га ни при препричавању сеоске кронике, кој ja бележи сасвим обичне догодовштине, Он не може а да се не качио режим, који у села шаље (уосталом, (0опЕ сотате сћех поиз) разна њушкала и пробисвете, да испитују расположење народно: „По нашим селима виђају се људи који, незарађујући ништа, троше много, — странци, непознати. Један је трговац с палидрвцима, други је дошао да прода коња који вреди двадесет франака, а настани се у крчми и једе по десет франака дневно, Они праве познанства, играју се карата, и чашћавају друге недељом, празником, или о сабору. Говоре о Бурбонима, о рату у Шпанији, разговарају се и наводе на разговор, — то им је занат. Зато они и иду по селима, не ради какве трговине. Те људе називају у вароши потркушама, у војсци — уходама,; на двору — тајним агентима; на селима, они још немају имена, будући да су познати тек одскора. Они се шире и множе напоредо с организовањем јавног морала.“

У ту еру Курјеова подземног рада падају такођер и „Белешке Пола Луја за време његова боравка у Паризу", и „Дипломатски спис“ („ресе фаротанНаце“),

366