Nova Evropa

извучен из енглеских новина, који представља нешто најдрзовктије што се може само замислити. Никад није политичка лаж била тако јасно и безобзирно раскринкана као у овоме саставку лаж о карти Луја ХУШ и њезиним слобоштинама, Дикција овога „списа“ — „документа“ —- толико је вулгарна, изражавање је тако цинично, да се човек који познаје раније његове радове мора управо да снебива, Пол Луј нам изгледа као да је изненадно скинуо маску и проговорио тоном који најбоље одговара потајним његовим настојањима. Досадило му бирање израза за изношење лажи свога времена, па је плануо суровом жестином, најоштријом заједљивошћу. Њетов „Памфлет опамфлетима", који следи као последњи његов рад, наставља у истом тону и стилу. Колико је растојање између његових првих радова и овог „памфлета о памфлетима" | Иначе, овај је рад у читавој светској књижевности јединствен, јер представља и теорију и одбрану памфлета уопште, Ту се Курије више не смешка, и не завија истину у духовито намештене алузије и досетке, Он у овој својој лабудовој песми хоће да рехабилитује своје звање, позив „одвратнога памфлетисте", творца „ништавних, бездарних, бесадржајних писанија, којима се само блати,. “До појаве „Памфлета о памфлетима" могло се је мислити да Курије, све што чини, чини из неког ината или жеље за популарношћу, Ту тезу међутим из темеља обара дубоко осећање дужности и тежње за истином, што провејава странице овог класичног написа.

„Говорити је добро, писати је боље; штампати је изврсна ствар. Мисао изнесена кратко и јасно, с доказом, чињеницама, примерима. кад се штампа — то је памфлет, и то је најбољи начин делања — иако често

одважан — што га човек може подузети, Јер ако је ваша мисао добра, њоме се користи; рђава лије, она ће се исправити. и опет бити од користи, Али, кажу, злоупотреба... Каква глупа реч! Они који су је измислили,

ти доиста злоупотребљују јавност, тиме што штампају ипак све што хоће, обмањују, клевећу, а не допуштају да се одговори. Кад вичу против памфлета, новина, брошура, они имају за свој рачун дивних разлога... И језујити су викали против Паскала, и назвали би га били памфлетистом, само што та реч још није постојала; зато су га назвали „пакленом искром" („Нзоп Ф'епјег“), што је исто, у стилу лицемерних... На његове памфлете они су одговарали испрва својим памфлетима, али без успеха, а затим тајним краљевским наредбама, с којама су имали више успеха, То је уосталом и био редовио начин на који су на памфлете одговарали силници и језујити."

Са теоријом о литерарној страни памфлета он везује и своју теорију о идејном позиву његову: памфлет треба да буде смео, памфлетист не сме да преза ни од прогонства, јер треба. да има на уму, да „ниједна истина није утврђена без муче-

367