Nova Evropa
добила 275.000 Ка2 у француском Конгу. Све те политичке, у миру стечене успехе, сву попустљивост заинтересованих држава, сматрали су Немци признањем слабости, и доказом да. се те државе хоће да уклоне испред какова год рата. То их је још више охрабрило, и дало им могућност, да редигују свој план у његовој коначној форми.
Ево језгре тог пангерманског плана, из године 1911: 1) Под врховном влашћу Немачке треба створити велику средњеевропску федерацију, у коју треба да уђу Немачка, АустроУгарска (без Трентина), Холандија, Белгија, Луксембург, Швајцарска (без француских и талијанских кантона), департмани Француске што леже на северо-истоку од линије Белфорушће Соме, Руска Пољска, руске прибалтијске и литавске губерније, Тај би териториј имао 1,722,911 Кта2 са 162 милијона душа; на њему би становало 77 милијона Немаца и 85 милијона. других народа. 2) На Балканском Полуострву требало је, под хегемонијом Бугарске, створити федерацију, која би се морала покорити пангерманској; тиме би пришло великој целини још 22 милијона ненемачке крви. 3) Политички и војни утицај Немачке проширио би се и на Турску, Египат, и Џерзију, с тиме да те земље касније, у згодан час, дођу такођер под власт немачку, То значи нових 20 милијона народа ненемачке крви.
Овако формирање једне пангерманске империје у срцу Европе, на начин старог Римског Царства, било је тек једним од средстава; било је, по концепцији твораца пангерманског плана, само првим кораком на путу до власти над целим светом, Даљњи корак имао је бити освојење светске пијаце, У томе се је могло да успе само у случају да Немци завладају којом светском саобраћајном линијом, а то се је опет могло постићи реалишући грандијозни пројекат светске жеље-. зничке мреже која би везивала Централну Европу с Азијом. Тај пут означује ове три линије: 1) Берлин — Калб, 2) Берлин — Рига, и 3) Хамбург — Берлин — Цариград — Перзијски Залив. Тај пут, везујући једном гигантском линијом Северно и Балтијско море са Средоземним морем, а онда Атлантски Океан с Индијским и Тихим Океаном, постао би најважнијом транзитном жилом између два светска океана, и — пролазећи тотово сав по територију Пангерманског Царства — он би на нулу значаја свео значење Средоземног Мора и Суецког Канала, те гарантовао силну моћ и економску хегемонију тој силној држави несамо у Европи него и на целом свету. На тај би начин Немачка постала јединим посредником у међуокеанском саобраћају, те владарицом најважније транзитне линије, Под сферу Берлина пао би териториј од 4,015.146 km? са 204 милијона становника, од којих би били само 71 милијона Немци,
451