Nova Evropa

показао жељу да се споразуме с Русијом, и пустио је и најбоље предлоге да пропадну, Директни додир између Петрограда и Беча међутим није био одмах прекинут, али је очигледно из докумената, који нису још приступачни, да ни Берхтолд ни његови берлински саветодавци нису имали жеље да одрже мир, и да је тада само још неким чудом могла катастрофа да се одврати, С друге стране, овако ревносно и искрено настојање од стране Сазонова заслужује да се нарочито истакне, јер показује истинску жељу Руске Владе за миром, и то у часу док власт још није прешла била у војне руке,

Берхтолд обмањује Фрању Јосифа,

Преостаје још врхунац инфамије Берхтолдове, — како је, наиме, задобио коначни пристанак за рат од свога суверена, под лажним изликама,

Још 24. јула тражио је Тиса одлучно непосредну мобилизацију од стране Аустро-Угарске, за случај да одговор из Београда не буде задовољавајући; а следећега дана, 25. јула, у једној нарочитој представци („Могтаб"“), он је то своје схватање ошширно разложио и самому Фрањи Јосифу: „Најмање оклевање или најмања неодлучност“, каже ту он, „тешко би компромитовали углед Монархије у погледу енергије и способности приступити акцији,... и били би сасвим сигурно пропраћени погубним резултатима“. У ствари, те саме вечери мобилизовано је осам армијских корова. Конрад би радо одгодио био саме војне операције до 12, августа, када је мобилизација. имала бити довршена; али му је Берхтолд објаснио, да дипломатска ситуација то не дозвољава, и да је навештење рата било потребно да би се стало на пут „разним интервенцијама“ у корист мира (Конрад, у својим мемоарима ТУ, 131-2),

Вест о одбијању ултиматума од стране Србије, и о одласку посланика Гисла из Београда, донео је Фрањи Јосифу у Ишл један од његових ађутаната, барон Моргути, који нам је оставио живу и детаљну слику о узрујаности старога госпо-

1: : и " дина (у својој књизи „Уоп Абет Кајег"); „А15о doch"! биле су његове прве речи, које су сведочиле, да се он до последњег часа надао, и да је веровао да ће се избећи прекид одношаја. А затим, након кратке станке, додао је, готово као за себе: „Па добро, прекид дипломатских одношаја још не значи рат"... 27. јула посетио је Берхтолд Фрању Јосифа у Ишлу, с намером да га коначно придобије за рат са Србијом. Допуштајући, да је одговор Србије на Ноту „веома вешто састављен“, и да је „иако по садржини безначајан, ипак у форми својој помирљив“, он је додао карактеристичне речи, да ће Антанта по свој прилици „учинити још један покушај да реши спор мирним путем, ако се не створи јасна ситуа-

480 =