Nova Evropa

размислио о утиску што га може учинити овај апел, или је у брзини држао да је страхота сарајевског злочина потпуно умртвила критички смисао Европе. У сваком случају, пре него што је икакав предлог да попусти могао и доћи до њега, он је јасно и чисто ставио до знања, да пропратно писмо нема сврху да изазове одговоре Сила, већ да је једино акт међународне куртоазије. А кад је Сазонов, врло вешто, излагао позивање на Ноту од 1909 као доказ да се ова распра тиче целе Европе, и овлашћује Европу да испита оптужбе противу Србије, Берхтолд је остајао при своме круће него икад — и у томе је имао за собом најпотпунију потпору Немачке —, да се спор тиче искључиво Аустро-Угарске и Србије,

Општи утисак који је произвела у Европи Нота Србији могао би се згодно свести на напомену коју је Сер Едвард Греј учинио наспрам грофа Менсдорфа: да он „није још никада у животу видео, да једна држава упућује другој независној држави докуменат тако страховитог карактера". Наравно да је врло кратки рок проузрочио најнеповољније коментаре, будући да је тако очигледно смерао да учини немогућим свако посредовање извана, Изгледало је као да се чудновати менталитет Балплаца у томе погледу повео за историјским аналогијама, И принц Феликс Шварценберг, својим крутим држањем код Оломуца (1550), присилио је некада Прусију да капитулира у року од два дана; исто тако је и ултиматум што га је Аустрија ставила била Сардинији априла 1859 имао крајњи рок од само три дана. А да се вратимо ближе нашим данима, тешко да има сумње да је пропуст Италије, да претходно обавести Беч да стоји пред Триполитанским Ратом, сматран довољним разлогом да се овај пут не информише Рим о намерама Двојне Монархије противу Србије,

Много значајнији, него ли сва тумачења иноземне штампе, био је сам пријем Ноте од стране Немачке Владе. Чиршки ју је додуше обавештавао о главној њеној садржини у сваком стадију, али како се одлучан дан приближавао постајала је она наравно све нестрпљивија, колебајући се између жеље да сазна тачан текст и жеље да увери Рим да о њој не зна ништа. Берхтолд је поуздано обећао Чиршкому да ће му показати текст пре него што га коначно поднесе Фрањи Јосифу, али није одржао реч; а 21. јула он је из Ишла телеграфски јавио барону Макију у Министарство, да Ноту не даје Чиршкому све до следећег јутра, „јер треба да се унесу још неки исправци“, Друг начелника Макија, Форгач, ипак је попустио наваљивању Чиршкога, и уручио му један препис још истога дана (21, јула), тако да je Hora приспела немачкоме Министарству Иностраних Дела 22, јула, више-мање истовремено и из Беча од Чиршкога и од посланика у Берлину Сечењија. Јагов је, како сам каже (у своме спису „Џу-

470