Nova Evropa

зи ргуа ша (»Магк ја де« — »тагсће«) о čijem je poreklu i značaju vodjena u nauci (аЕо Хибпа ројепика Која, Како 12дједа, još nije privedena svome kraju, Dopuštena je takodje pretpostavka, da su se na ovim tržištima — prema mestu, važnosti, i razvitku istih — podizale privremene, zatim i stalne, zgrade, dogod se nije došlo do većih naseobina, Nešto slično tome utvrdjujemo kod germanske kolonizacije u istočnoj Nemačkoj, koja je obavljena u prvoj polovini XI stoleća sa neverovalnom brzinom i na štetu slovenskog stanovništva. Germani su ovaj posao izvodili veoma smišljeno, stvarajući izmedju čisto slovenskih sela svoja tržišta koja su u kratkom vremenu uništavala ona prva, Na ovaj način, veli Paul Voigt, Dostala je i nemačka prestonica. G, Jovan Cvijić govori (u svojoj knjizi »Balkansko Poluostrvo«), da je varoš Pčinje па Škumbi bilo u početku jedno sasvim beznačajno mesto, koje se razvilo u varoš zahvaljujući srećnoj okolnosti da se je tu sastajalo stanovništvo u cilju razmene i prodaje svojih proizvoda, Za varoš Uroševac ({Ferizović) veli, da je pre 50 godina na tome mestu [10 jedan običan han na putu MitrovicaSkoplje, oko koga se je vrlo brzo razvila znatna varoš zahvaljujući istim uzrocima, Profesor R, Eberstadt (u knjizi »Zunftwesen«) demantuje tačnost tvrdjenja da se gradski organizam, ili esnaiska organizacija, razvio. iz tržišta, dok Vajc (\Weitz) tvrdi {vidi njegovu »Verfassungsgeschichte«) sasvim suprofino, pri čemu izvlači i konzekvence s obzirom na razvitak prava uopšte, napominjući »da se je pravo gradjana razvilo od prava trgovaca«, Aloys Scbhulte otlkrio je dokumenta o osnivanju grada Rudolizelt-a (u 1100 godini), na osnovu kojih izvodi BR, Sohm zaključak, da se je od prava tržišta razvilo gradsko pravo, Lampreht veli da je sloboda tržišta bila jedan od prvih uslova za razviće gradova, Izgleda mi, da juriste za izvesan stepen padaju u grešku time što jednu eminenftno ekonomsku pojavu rezultiraju iz prava, namesto obratno, Osim toga, takva polemika ostaje po pravilu jednostrana, jer ne ulazi u analizu onoga što je bitno, a to su ekonomski i socijalni momenti koji odlučuju izvesnu društvenu organizaciju, Društvo u kome grad predstavlja jedan oblik rada i života nesumnjivo izdvaja i osobitošću svoje orgfanizacije čija se suština ne d4 objasniti jednostranim i više šablonskim posmafranjem stvari, Istoričari su pali u sličnu grešku diskutujući o datumima i poreklu gradova, dok socijolozi, uzimajući greške jednih i drugih, nisu takodje uspeli da iz spleta pitanja izdvoje ova kao jednu samostalnu celinu anališući njihove dublje ekonomske i socijalne uzroke, Obrazovanje tržišta (tržište, kao sinonim novih društvenih odnosa, u kojima dolaze do izražaja ekonomski i socic jalni momenti odlučni za pojavu gradova, a ne u bukvalnom

21