Nova Evropa

koju je ranije imala samo zemlja, »Novac istupa nesamo kao opšte merilo, vrednosti nego daje i osnovu dominirajućeg uticaja«, Ništa smešnije nego reći, da »varošanina odvaja od seljaka samo gradski zid«, Čitava dva sveta, sasvim raznorodna i sa krajnje suproinim interesima, razdvajahu u ono vreme gradski zidovi Uz to je varoš bila uvek u svakom po= 5једи падтостија, 1 održala je ovu svoju privilegiju kroz sva vremena, Koristeći se svojim izvojevanim slobodama i pravima, kao i mnogim kulturnim tekovinama, ona je ubrzanim koracima išla napred, dok je selo ostajalo nesamo u socijalnom ropstvu već i u mraku punog neznanja,

(Grad Srednjeg Veka pogrešno se uzima kao organizam sporednog značaja, o kome nije vredno ni govoriti, Generalisanje predrasude o mračnom Srednjem Veku odvelo je nerazumevanju gradova ove epohe, koja pruža nebrojeno interesantnih primera socijalne i kulturne veličine, Istorija uči da su manjine, svesne i organizovane, uspevale uvek da nametnu svoju vlast većini naroda, U gradovima Srednjeg Veka to je bilo obratno, Zahvaljujući jakim organizacijama esnafa, lični rad čoveka,kao i značaj individue uopšte, dolazi ovde prvi put do svoga jačeg društvenog izražaja, Durkajm (Durkheim) veli s pravom {u »De la division du travail social«), da su »gradjani i zanailije jedno isto«. Moderno gradjansko društvo vodi svoje poreklo od ovih vrednih zanatlija, i ima da blagodari vrlo mnogo istorijskoj ulozi koju je ljudski rad ovde prvi put izvršio, Poznati pisac Levaser {Levasseur) {vidi »Les classes ouvričres en France jusq'a la Revolution«) veli za Francusku, da je »buržoazija XII veka bila sastavljena isključivo od zanatlija«. Rad je bio onaj faktor koji je davao najače obeležje gradovima Srednjeg Veka, i on je učinio da su ovi mogli doći do svoga uticaja na celokupan tok društvenog života, Čak i »organizacija politička | municipalna bejaše Ефезпо уехапа ка огбап|гас!ји гада« (Беуазег),. Sve borbe koje su se docnije razvijale, bejahu borbe izmedju rada lenjosti izmedju о уа га аскаћ : еКопотштзака пергодик упаћ К]аза, МахХајовћ, пе dostajahu istorijski uslovi da se ljudsko društvo i nadalje razvija prema ovim osnovama, f, j. na osmovama kultivisanj а 1 poštovanja rada, Sve docnije borbe i revolucije esnalA, protivu feudalnih gospodara i patricijskih familija, imale su za cilj osvajanje političke vlasti (naročito u gradskim savetima) kako bi se s pomoću ove pribavilo „Što više važnosti gradskom radu. Ali dok su esnafske organizacije u gradovima Srednjeg Veka imale isključivi uticaj na celokupan gradski organizam, dotle se je u toku docnijeg razvitka ova slika izmenila očigledno na njihovu štetu,

24