Nova Evropa
Todorović u svom »Opštinskom Glasniku«*) —, nastanjuje se u svom rodnom mesfu, u palanci, i prima se dužnosti predsednika opštine, Naši djaci sećaju se i dahnhas — kaže G. Todorović — starog gospodina, okretnog čikice, koji ih je toliko voleo i koji ih je često pomagao, Ali ono što oni onda nisu znali, dodajemo mi, i što mnogi i danas kod nas neće da shvate, to je, da je u Francuskoj, u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, puno ovakih zaslužnih staraca, sveučilišnih profesora, generala, ministara, koji na završetku svoje karijere ne odlaze u Državni Savet već u — svoja mesta rodjenja za predsednike opšlina, za opštinske savetnike, i t, d,. Ti ljudi ne stide se da odu u svoja rodna sela, makoliko ova bila mala i neznatna, da im se stave na, čelo, i da ih vode ka većem savršenstvu. Doduše, naše varoši i naša sela su drugča nego ona na kulturnom Zapadu, ali ni mi ovde na Istoku nismo isto što oni onde, pa se moramo pružati prema guberu, Usavršavajmo naša naselja, i sebe za njih i njih za nas, Da će bar naša deca i naši unuci videti otud koristi, A, na kraju krajeva, o tome se i radi,
Dr, Моја Ми поште.
55
Град са социјолошког становишта,
Откад је теорија еволуције — заснована по Ламаркуп утемељена по Дарвину, који ју пренесоше у бијологију, и изграђена по Спенсеру, који ју је пресадио у социјологију постала темељем сваког даљег научног рада, не може се ниједна појава темељно испитати ако се не пође с тог становишта, У средиште те теорије ставише Дарвин и Спенсер борбу за опстанак, Но уз ту борбу је човек, како то Крапоткин изводи, подложан и великом начелу узајамне помоћи, које највише изгледа да ће у борби за опстанак преживети пружа онима који се узајамно најбоље подупиру. Стари кроничари нису пропустили да нас известе о малим ратовима и несрећама које су патили њихови познати савременици; али нису поклањали ни најмање пажње животу маса, које су обичавале мирно радити док се је мало њих борило.
Мене овде занима питање, како су настали, развили се, пропали, па опет изнова ницали, градови, та средишта културе и расадишта опачина, центра свега што је и добро и зло, носиоци и мрачне тираније и светле слободе, градитељи и велебних палача и револуцијонарних барикада, Ја ћу то пи-
*) »Opštinski Glasnik«, mesečni časopis za samoupravne opštine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, sveska 1, Godina XV (Januar, 1924),