Nova Evropa

Да ли је Орјуна наставак предратне револуцијонарне нацијоналистичке омладине,

Шта2 — Нико неће на посну даћу7! Па добро, ја ћу!

Змај-Јован Јовановић („Ода празној кеси“).

Није шала, ударити одједаред, једним пером, на „сто хиљада чланова и десет хиљада четника"! Ударити, голорук, на толике „акцијоне чете које морају бити приправне на све“ 1 Чисто се сами плашимо своје храбрости, јер доиста, то није више само „злоба“ и „забадање" једног „блазираног сноба" — како би рекао повређени аутор „Историјата југословенског омладинског покрета", „Од Револуцијонарне Омладине до Орјуне" —, то је или јунаштво, или је прави „дефетизам“, најгоре поратне врсте, Уплашили бисмо се, кажем, овакова свога подвига, и греха пред лицем Патријотизма и Нацијонализма (ма шта о њима иначе мислили, данас), да нисмо потпуно свесни једнога: да не ударамо на оне дивне хиљаде и десетине хиљада чланова, па ни четника, што су, недавно с орјунашким значкама на прсима и под орјунашким заставама. —- поносито продефиловале улицама Београда, застајући погдегде да чују говоре и да буду фотографиране, Не, напротив, ми с највећом симпатијом пратимо и гледамо те свечане поворке наших младих нараштаја, који би да сувишке свога одушевљења и расположења утроше у јавној и организованој служби општој ствари, Међу њима имамо и сами своје младе сроднике и познанике, за које знамо да су добра деца и вредни ђаци, који слушају своје учитеље и своје старије. Не, не ударамо ми на њих, нити нам је то и у крај памети, боже сачувај! Ми ударамо на њихове учитеље и вође, на „челнике“ и „прочелнике"“ (и каквим се све иначе звучним и ратоборним именима називају преводници) Орјуне, и од њих тражимо, отворено и јасно, да даду озбиљна рачуна о својим идејама и о своме раду, 0 својим говорима и о својим намерама, Ми, наиме, не можемо да увидимо и да нађемо смисла, и користи за ствар и за народ, у ономе што они говоре и раде, на челу тако многобројних организованих и одушевљених омладинаца, ими њих позивамо на одговорност, и пред њиховом савешћу и пред јавношћу, По ономе што су они досад радили, и што сада раде, и исповедају, као „политичка организација која је ван и изнад политичких странака“, они се нама чине неозбиљни и недовољно свесни своје одговорности, те смо у искушењу да их сматрамо, и назо= вемо, заводницима а не вођама омладине, спекулантима који под лажном фирмом искоришћују, односно злоупотре“= Фљују, идеализам и поверење омладинских маса,

79