Nova Evropa

Која je, uostalom, od samog početka više naduvana, nego 'organski postala, Pred skorašnjim i sadašnjim dogadjajima, Orjuna nije umela i me ume da se snadje, — u njenim »vrhovima« oseća se snažno kolebanje: jedni su za svečano prilažemje Nacijonainom Bloku P, P, — koji će možda pripadati prošlosti kad se ovi redovi pojave i biti zamenjem novim Nacijonalnim Blokom R, R, —, a drugi staju, istina još bojažljivo, na stranu Sporazumaškog Bloka, Po svemu što se videlo, može se zaključiti da se ta organizacija sa svojih »sto hiljada članova i deset hiljada četnika« (od kojih nijednoga kačaka miti fašistu ne zabole glava!) približuje času likvidacije, U svoje vreme vrlo ratoborma, prema slabijima, a sad samo vrlo razmetljiva, Orjuna se pretvorila u obično društvo za priredjivanje skupih parada*),

Otkuda ova promena i ova dekadencija? Kud se dede ona agresivnost orjunaška? Pozniji istoričar našeg poralnog .omladinskog pokreta, kad bude razmišljao o uzrocima »veličine i propasti« Orjune, moraće da se zaustavi na jednom objašnjenju koje je, i poredi toga što će ga poneko. s nevericom primiti, ipak zasnovano: na činjenicama: da je opstanak {n e postanak!) Orjune bio moguć samo zahvaljujući potpori jednog režima u čijim je planovima bilo da u danom momentu iskoristi Orjunu za svoje ciljeve, Onoga trenutka kad je režim, osetivši se dovoljno Jakim, i raspolažući svojim vlastitim bamdama, prestao da, zaštićuje izgrednike u orjunaškim uniformama, i da tolerira bezakonja koja su se vršila u ime jugoslovenske misli, onoga trenutka; Je Orjuna stavila sablju u korice, zabranila. svojim članovima »istupanje brahijalnom silom« — kako se to elešantno kaže njenim žargonom —, a bujnost njenih dotle neobuzdanih pristalica sasvim se rashladila pred perspektivama koje im je stavljala u izgled primena zakona,

ima još jedam razlog što taj nacijonalistički jugoslovenski pokret, koji nije bio mrtvorodjen, tek sada umire, Dok onaj prvi objašnjava promenu taktike, ovaj drugi se odnosi na dekadenciju i propast Orjune iznutra, Poznato je da se taj pokret javio početkom 1921, kao neka protiv-teža. talijanskom fašizmu, i kao reakcija na nesredjene prilike u državi, Kolevka mu je u Dalmaciji; ali je svoju punu meru dao u Vojvodini, Teorijski, ali samo teorijski, on Je imao: za: cilj, na prvom mestu, da se bori protivu Danuncijevih legijonaša i fašista, koji su žarili i palili po porobljenoj Istri i na) Rijeci, U praksi, ceo rad pokreta, od početka, bio je uperen protivu političara iz Hrvatske Zajednice i Radićeve Stranke: »Nacijonalizam ne može da se složi sa tim da se Radiću dozvoljava da agituje po Hrvatskoj kako on to hoće«, pisao je jedan od duhovnih vodja pokreta, Renomiranje,

*) Za sam Kongres u Beošradu utrošeno je, prema izveštaju Uprave, 260.000 (dvestašezdeset hiljada) dinara!

88