Nova Evropa

Али без сентименталности, и пре него што се одлучимо да са ове тачке гледишта пуштамо у свет нове шупље фразе о задаћама будућих и бољих поколења, о пијонирима прогреса који ће из гробова нићи, о новим апостолима, и тако даље, пре тога морамо констатовати, да нам преостају, и да имамо, бар неке добре наде и изгледе. Пре свега, проблем сељака. није само наш, него је светски и општи. О истинитости и о замашности ове констатације најбоље сведочи питање руско. А затим, изгледа да се погоспођени сељак мало забунио са својом тезом о прогресу примењеном на сељака. Изгледа, наиме, да је сељак оптимално завршен и прилагођен тип човека на земљи, чији је прогрес довршен, углавном и примитивно довршен, Према томе, сви мутни појмови о прогресу, те фантастична, да не кажемо чак лирска идеја примењивања прогреса, представљају према сељаку, можда, само опасне и штетне манипулације око једног готовог стања, које само може да се акцептира, ојача, и очува, и друго ништа! А најпосле — и то нам се чини понајважније —, регулатори опстанка и одржања сељака нису у моћи човека, бар нису то претежно, него су постављени и осигурани много дубље и много боље, и много простије и природније, у облику непознатих али великих закона, инстинката, веровања, слутња, обичаја, и т, д. За нас зато није парадоксно ако би неко, на лозинку да сељака треба подизати ка вишој култури, одговорио, да се, баш ради спаса те више културе, треба вратити сељаку и селу!,.,

А сад, шта подразумевамо под моралним капацитетом, или уже, под моралном идејом 2 — Подразумевамо, првенствено, религијозни капацитет и идеју религијозну. Само треба добро разликовати: са црквеном идејом, са клерикализмом, чак и са хришћанством, религијозна идеја има мало везе; и није ретко, да ова с онима дође у сударање. У даљем покушају дефинисања религијозне идеје, кажемо да је то свесно одређење свога положаја према свему другом; а нарочито је у религијозној идеји садржана оцена целог смисла живота и смрти. Можда је хришћански израз и облик религијозности до данас један од најбољих; али мора да се истакне, да је и израз и облик ипак споредан, и да ће увек превагнути садржина. Битна функција душе је религијозност, и где религијозности нема ту је душа болесна или мртва, А мања или већа религијозност може да се састоји једино у томе, уколико се појединац мање или више сједињује, изједначује, спаја, мири, слаже, са свим другим што је око и изван њега.

Ми осећамо и знамо конгенитални дефект свих покушаја дефинисања и дефиниција, и нећемо се дуже на овоме задржавати.

ма на какове, и ма на колике нас муке метали, ми не можемо да признамо врховну вредност организовања и органи-

106