Nova Evropa

Х

зација, јер то јесте и остаје само спољашње и само техничко средство; и непобитна је ствар, да и најапсурдније идеје могу, с помоћу добре организације, да бар привремено победе на целој линији, И исто тако, не можемо ни под коју цену признати, да је срце и језгра задатка, рецимо, уређење аграрног и економског одношаја и стања, а, док није уређен, и док није осигуран и чврст, морални и религијозни одношај и стање, Јер се не живи само од хлеба!... Према томе, можемо да поновимо главну мисао овако: примарни став српског племена, одржање његово, пораст или пропаст, зависи директно од религијозног капацитета и религијозне идеје српског сељака: прво, да ли те идеје уопште има и колико; а онда, ако је у довољној мери има, какова је. Човечанска вредност српског племена зависи од човечанске душе српског сељака,

Неизбежно је да се, по овом реду мисли, запита: шта дакле има да се за сељака уради, и како да му се помогне 7 То је питање сасвим умесно, Али се вара онај ко мисли да се само с помоћу материјалних средстава може овде нешто ваљано учинити, Борба против азбукалне неписмености, рат против животињског пијанства, аграрна реформа и праведно уређење економског одношаја, санитетско-медицински напори у правцу т, 3. народног здравља, и још друге какве добре ствари, — све то представља несумњиво добро уложен капитал, и донеће неке користи, Али је главно дух и душа сељака, а то са свим горе набројаним предусловима нема везе, Сељаку треба једна идеална интелигенција, која ће се вратити на село, и тамо вршити истинску службу религијозности, морала. и врлина. То је дакле један тежак и крупан део питања српског! У умиреним, здравим, и многобројним редовима сељака треба да дође до пробуђења великог религијозног осећаја, до активирања тога осећаја у делу. Јер цела је природа један величанствен храм у коме треба имати осећаја и снаге да се клекне, да се груне песницама у прса, да се верује у нешто више и нешто боље, да се све разуме и да се све опрости.

Самоодржање сељака постојаће и ићи ће слободним и неупливисаним путевима вишега смисла, На интелигенцији је да то свесно види и схвати, да се томе покори и поклони, и да приђе сељаку.

III

Ако хоћемо најкраће да кажемо, шта је задатак српске интелигенције, онда се можемо једино изразити овако; српска интелигенција има да даде појединце, јунаке, „хероје“, људе од срца и од душе .,, Намеће се, наравно, свакоме одговор, да је српска, баш као и друга интелигенција, провела више година у мучном тражењу нових путева. Али где су гаран-

107