Nova Evropa

ције за ваљаност, солидност, и успешност тих нових путева, чије правце и циљеве нико живи не зна 2 Ипак, путнику треба. ићи, а неоклевати и непредомишљати се, — ето то је прво и ајтрече!|

Није тешко погодити, да ће се у имену и у ознаци појединца, чак хероја и јунака, пронаћи романтичност, либерализам, реакцијонарство, чак можда и белогардијски мирис, и бог те пита шта још. Тим подругивачима одговарамо: у нашој јавној дискусији влада већ од више година, а нарочито после Рата, неки сасвим необичан аутизам, незрели, пубертетски аутизам унезверених младих људи, који своје примарне или секундарне фикције .пројицирају говором, писмом, и делом, из себе напоље, и онда то узимају као реалност! Како је, међу мисленим процесима, генерализација најзгоднија, најлакша, и најпривлачнија, учине се од појединачних, врло често туђих, инфлуенцираних, халуцинаторних делова, уопштавања, и тако бивају једним ударцем сви проблеми решени! У успаљеном расположењу и енергији, што прате свако шизофрено стање, производи се терор, начелни терор, бучан терор, просто да би се изазвала пријемљивост за блесаву констатацију реалне снаге, или да би се противници ућуткали и непробудили, — и то се онда етикетира паролама о новим и младим силама, које су високо изнад старих, и које ће препородити свет!,... Аутизам, генерализовање, и терор, то су владајуће методе изравнотеженог времена, како код бербера тако и код интелектуалаца, нарочито где се ради о новим путевима, правцима, и покретима! Према томе, никакво чудо да данас име лепог појединца и борца, хероја и јунака, звучи романтично, и чак реакцијонарно, јер дрски и наметљиви подругивач челенка је младе и бујне снаге данашње, У афективном замаху прескачу се стрмоглавце многа проста и реална факта, међу којима је и тај, да без појединаца, без хероја и јунака, досада никада није било ни људске историје, ни људског опстанка и живота, прескаче се прекотрупце једноставна истина, да су идеализам и реализам само разнолики изгледи једне и у суштини исте ствари, да детерминисање великих човечанских мотива — ако нису патолошки уопште није могуће, и да не вреди ништа ако је насилно изведено. И још се врло много другога доброга, лепога, и паметнога неће да види, да чује, и да разуме, него се у дементном поносу крочи ка уделу · које дело и не постоји, и којега дела никада неће бити!...

Одакле да узме српска интелигенција те одабране и дивне појединце, „кад их ето нема“, а из ничега се не даје ништа створити, — одакле2 Ако би се за моменат могло претпоставити да је истина да српска интелигенција нема данас идеално расположених појединаца — која претпоставка,

108