Nova Evropa

нараштајем, пуштамо да испред нас стоје страшни типови које смо мало пре споменули, И то чинимо ми из чијих се редова подигоше, од 1903—1914, толики јунаци и хероји, да и не говоримо о ономе што је било од 1914—1918! , ,, Кроз сву нечистоћу и нејасноћу видика, једно је јасно: да смо углавном на узмаку, и то на моралном и на пдејном узмаку, ми сви, ми лично, да смо уморни, опсењени, разређени, разбијени, и сада зајашени проклетим лажним људима, злим људима, лудачким људима...

У даљем разврставању проблема, преостају још две ствари да се истакну: главницу интелигенције сачињава слој просечно добрих и просечно паметних људи, и тај материјал има своје познате добре и лоше особине, те се не морамо на томе задржавати, Коликогод је тај слој многобројан и велик, он сам по себи нема својства ни моћи да наступа много и јако самостално, него је више поводљив и вођен; а то му је, најпосле, и главна дужност: да буде вођен. Данас изгледа да су му се на чело испели непозвани и лоши, и покрет је његов нејасан, крив, и уназад. Али то може лако и брзо да се обустави, и несамо то, него да се окрене обрнуто, те да му покрет постане јасан, прав, и унапред, У тој прилично пасивној маси раширен је по дну осећај неугодности целог данашњег стања, осећај страха, бриге, неодређености, осећај незадовољства, И тај је дивни осећај онај хипомохлијон на коме ће се подупрти преокрет на боље и на лепше,

онда оно друго, а по нашем мишљењу најглавније и најважније; то су они заиста одабрани и ваљани појединци, који се данас не могу јасно да нађу и да виде! Лепих појединаца и бораца, јунака и хероја, никада није било на претек, и њихов број одређен је потребом регулисања опстанка. правог живота. Истина је, да њих евоцира поглавито потреба и невоља, Али је на српској страни потрошак и погибија јунака и хероја била страховита. Зато данас имамо мањак, налазимо се у рефракторној фази реакције: постоји очигледна потреба идеалних појединаца, а нема их колико треба, — потрошак од пре исцрпео је генераторне силе и за извесно време будућности! И оно што заиста имамо то је углавном само преостатак од пре, Па и то није само обичан преостатак, него је тај преостатак уморан, озлеђен, повређен, ослабљен издацима божанствене енергије од пре, смлаћен активитетом морално и социјално негативних типова од данас, раштркан, разједињен, разбацан, и у дубини душе заливен грдним незадовољством и тугом,

Постоји све као што је и постојало у српској интелигенцији, али има две промене: распоред, разврставање, одношај појединих делова није природан, делови не стоје на својим правим местима; а осим тога, узели су и имају једни делови

112