Nova Evropa

Sukob Duha i Materije.

(Gogoljev »Vij«,) 1

Gogolj je dobio pri rodjenju opasan i zao dar, Poput onog isposnika и једпој njegovoj priči, om je, rasklopivši Sveto Pismo, opazio da su slova u knjizi crvena kao da su štampana krvlju, I ove se vizije nije on mogao nikada više osloboditi, »Njegova dela«, veli Lav Šestov, »u kojima blista neuporedljiv humor i koja odjekuju duhovitošću, to je jedna od najpotresnijih svetskih tragedija, kao što je, uostalom, i celi njegov život, I njega je posetio strašni amdjeo“*), te mu je ostavio nešto ргоkletog dara, drugog vidjemja,«““)

Za Gogolja Je ovaj dar postao doista kobnim i prokletim, Strašilo ga je, i stalno mučilo, ono što bi video ma te svoje »druge oči«, I protivu svoje volje, i svoje bolje vere i ljubavi, on Je stvarao svoje strašne i svirepe spise, koje je sam kadikad mrzeo iz dna duše, To je duboko i fino osetio još Dostojevski: »Imali smo« — piše on o Gogolju u svom »Dnevniku jednog pisca« — »demon4A, baš pravih demon4 .,, Jedam od njih uvek se smejao — mad nama i nad sobom, i svi smo se smejali uz njega, — dok nam nije, na koncu, udario plač na oči od ovoga smeha.,..« On je još rekao za Gogolja, da njegove vizije i slike pritiskuju um preteškim pitamjima.

Demon, — to je možda odviše oštro rečeno; ali nešto demonsko nesumnjivo Je bilo u Gogolja, u njegovim vizijama, On je i sam to osećao, i to da je mučilo sve do smrti; pa možda je čak i umro od toga, Čudne li činjenice, da je om svuda i u svemu video samo ono što je tamno i odvratno, baš kao da je ceo svet bio, za njega i u mjegovim očima, obavijen nekom crnom i sumornom koprenom, Ali ma području ovog »tamnog carstva« njegova vidovitost dotovo nije imala gramica, Govoreći o čudnovatim i mračnim dubinama DostojevгКоба, орао је уеб безјо, да u ruskoj književnosti »Dostojevskij ne stoji usamljen, — pred njega, čak i nad njim, treba postaviti Gogolja, ... kome se ceo svet prividja kao kakvo

*) Azrael, andjeo smrti kod Židova, koji je sav pokriven očima: on daje onima koji umiru »drugo vidjenje«, a kadikad posećuje i žive, koji onda mogu da vide i ono što je sakriveno od običnih ljudi,

55) Lav Šestov: »Preodoljenije затообем позн« (»Замјадјуапје 061Медпозн«), — Гау безјоу је розлаб гизја Ки баг 1 Нохој, koji sada živi u Parizu (kao ргојезог па Visokoj Ruskoj Školi), Najpoznatiji njegovi radovi su o Tolstoju, Dostojevskom, i Ničeu, Gornju raspravu o osnovnim problemima ljudskog znanja napisao je u emigraciji,

146