Nova Evropa

„začaramo carstvo«,,, »Sam !'Gogolj osećao se kao neki gorostasni Vij, čije željezne vedje dopiru do same zemlje, tako да пе može da ih nimalo digne da bi video bar komadić neba«.

Kad su se dakle čudovišne Gogoljeve slike i vizije činile »preteškima« čak i Dostojevskom, koji bar nije znao za teškoće nili strah ma području misli, kako da omda me shvatimo mi ostali uzrok tragične ı tamne Gogoljeve smrti! Pouzdano su i njemu samome ove vizije bile »preteške« i nepodnosne, pa je usled njih i skončao, Desilo mu se kao čoveku koji se molio Воби u hramu božjem, upirući oči рипе паде i ljubavi k svetlomu licu Hrista; pa se odjednom blago Lice počelo toDiti i tamneti, i u zagrejanoj, bleštavoj svetlosti crkvenih sveća i kandila njemu se javio iznenada drugi, strašni lik: tražeći Hrista i moleći Mu se, on je naišao na Sotonu u domu Njeбоуш,,, |

TI

Još se nikada, kako se čini, otkako postoji hrišćanska kultura, čovečanstvo mije osećalo tako nelagodno, nesigurno, i nezadovoljno, kao danas, Čak ni puštanje krvi naveliko Svetskog Rata (inače poznato i davno oprobano sredstvo) nije ga izlečilo od ovog unutrašnjeg nemira; naprotiv, samo ga je još povećalo. 1 ljudi, u želji da madju mira i izlaza, oslobodjenja od ropstva, bacaju se na sve strane, — idu na Istok, na hadžiluk, k starim učiteljima večne mudrosti indijske, tražeći novih spasonosnih »formula«, kad su izneverile sve formule kemije i mehanike, Dižu se uzorne zgrade budućeg čovečanstva, — roni se u misticizam okulistike i antropozoflije, čak i »neohrišćanstva« —, kao da može postojati i neki novi Hristos!,.. Teško je i mučno onima koji se bude o ропос ,,.

Veliko je znamenje vremena — reakcija u filozoliji protivu zastarelih {a još tako »mladih«!) teorija materijalizma, koje htedoše da usreće zemaljsko carstvo movim, »zemaljskim«, jevandjeljem, Nailazi doba budjenja, preporoda, obnove, XX stoleća, U toj obnovi ruska knjiga igra veliku i važnu ulogu, Jedna od prvih, ona je digla svoj snažni glas u odbranu duhovne svetlosti protivu pretećih tmina materijalizma, I taj njen glas nije ostao glas vapijućeg u pustinji, Svuda ustaju mislioci, pesnici i filozoži, da rasteraju praznoverje atejizma, baš kao što su nekada isti oni sudelovali pri njeđovu stvaranju i utvrdjenju, Oni su nekada bili zasenjeni, opčarani, posednuti od moćne veštice — moderne ohole, bezbožne kulture, Možda Je baš ovo naslutio i predskazao nam Gogolj, u licu svoga od veštice zarobljenog Шохоја Нота —

;

»Iznemogšao i smućen, počne šaputati molitve, kojeBod su mu раdale na pamet; a onda, stade mucati i sricati zakletve, kojima se teraj

147