Nova Evropa

III

Dugo je postojalo u kritici shvatanje, da je Gogolj, kao umetnik, »realist«, koji samo slika — sa potpunom tačnošću ono što vidi u životu, To je shvatanje, medjutim, pogrešno, Već je Mereškovski {u svojoj raspravici »Gogolj i djavo«) svojim bistrim i pronicavim okom kritičara-umetnika zapazio, da su gotovo sva dela stvorena gemijem Gogolja — puka simbolika, uobličena u žive likove, A i sam Gogolj govorio je već o tom, Njegova objašnjenja »Revizora«, i njegove ispovesti o паčinu svoga rada i stvaranja, odlučno pobijaju i teraju u laž rašireno shvatanje o Gogolju-realisti, Njegovi tipovi, redom, nemaju, u stvari, mesa ni kostiju, i samo ogromna snaga umetnikove stvaračke moći uspeva da mam ih prikaže kao potpuno žive, prave, i putene ljude,

Nigde, medjutim, ova osobenost Gogoljeva nije razvijena u tolikoj meri kao u pripoveci »Vij« Tu je sve simbolično, sve ispunjeno dubokim, a ponekad i strahovitim, smislom, Sva snaga njegovih vizija — prokleti dar »drugoga vida« — ovde je napeta i iskorišćena do krajnosti, Izgleda da nema u ruskoj književnosti dela koje bi — uz svu svoju umetničku vrednost, i plastičnost pravoga života — imalo u sebi toliko tendencijozne simbolike,

U svojoj napomeni k »Viju«, autor kaže, da prepričava narodnu priču — »isto onako jednostavno, kao što ju je čuo«, Ali ne treba verovati autoru, Doduše, sasvim je verovatno, da postoji u narodu ista ovaka legenda, puma simbolike, — kao što Je, uostalom, sve što narod stvara na području poezije, Jer se svako pravo stvaranje u tom baš i sastoji, da pesnik prisluškuje — narod, Boga, prirodu, Slično tome, kako je Fidijin Zevs postojao već u onom odlomku stene iz koje ga je izvadio bogodani umetnik, fako je Vij nadjen od Gogolja u narodu, i prikazan kao jedan golem 4 dubok simvol, Ali je zato bio potreban Gogolj, sa svojim »drugim vidom«!,.,,

Sve u ovoj čudnovatoj priči ima, kako rekosmo, dvostrukš smisao, »Filozof« {t, j, onaj koji misli, dakle — ako hoćete i »intelektualac«) zarobljen je od veštice, kod koje je potražio skloništa zalutavši u crnoj moći usred puste stepe, Isprva je očaran njenim opačinama 1 čarolijama — »{falzifikovanim nebom« na zemlji; ali se ubrzo razočarava, pa je najzad savladjuje, i čak ubija, Nije potrebno nasilno tumačiti ovde smisao pojedinih reči, da bismo otkrili njihovu unutarnju sadržinu, Sam koren reči »veštica« — ruski »vjedjma«, t, j ona koja »vjeda« {zna) prirodne fajne, i »vešto« ih iskorišćuje — jasno pokazuje pravi smisao ovog simvola; pritom ne smemo zaboraviti ni na onaj smisao što ба pojmu »vešlice« pridaje sam narod, kao njegov tvorac: »čarobnjak« ili »veštac« {»veštica«)

149