Nova Evropa

Керјенског" — „Не верујте лажима! Хоћемо ли нећемо ли, бољшевици ће безусловно победити, и то несамо тамо Hero E овде код нас на Украјини! Не могу наши украјински слабићи и брбљавци њих да спрече, Али шта је овог То је топовски пуцањ! Већ одавно га нисам чуо! ...“ Збиља, као да смо негде на Карпатима или на Висли,

Тако смо нас двоје отприлике разговарали једне тамне ноћи у Кијеву, крајем октобра 1917, шетајући горе-доле и с оружјем у руци чувајући наш дом, будући да је онда цело грађанство патролирало преконоћ пред вратима и по авлијама својих кућа Град се налазио у стању грађанског рата, истина онда још доста млаког, По наредби из Петрограда, локални Совјет, у којем су превласт имали бољшевици, покушавао је да узме власт у своје руке; њихов штаб налазио се у Џећерском Арсеналу, тој тврђави комунизма близу Пећерске Катедрале, прастаре жиже православља, Органи Керјенскове Привремене Владе, комесари цивилни и војни, водили су с њима борбу, док је Покрајинска Украјинска Влада, иако је била опуномоћена представница Привремене Владе, злурадо ишчекивала њен пад, а сада се држала неутрално. Између зараћених странака посредовао је Градски Одбор, који је већао беспрекидно, у бризи за мирно становништво. i

Оне ноћи док смо стражарили, органи Привремене Владе предузели су били интензивнију акцију против Арсенала, и офанзива владиних трупа — козака и војних академаца — припремана је топовском ватром. Након бомбардовања отпочео је јуриш на Арсенал, који се завршио доста несрећно: нападачи су изгубили на 400 људи а нису постигли циља, Пушкарање и топовско пуцање настављено је и даље, усред узрујаног града, док није стигао извештај из Петрограда о победи „Совнарком"-а. (Совјета Народних Комесара) над Керјенским. Онда је посредовањем Градског Одбора постигнут компромис: Украјинска Рада и њен извршни орган — „Генерални Секретаријат“ (по француском обичају, Украјинци су своје министре звали „генералним секретарима“ — „зесгејаше бепбга!") признати су носиоцима власти на Украјини и у граду; владини комесари су демисијонирали, а владине трупе евакујисане су на Дон,

На многим надлештвима освануле су украјинске заставе. Официри су збацивали еполете, а по улицама је све врвило од црвене гарде; готово на сваком кораку могли сте да сретнете радничку црвено-гардијску патролу, наоружану, како се онда говорило, „до зуба“ ... Поред правих пролетера радника, било је ту и такозваних „лумпен-пролетера“, те сваковрсног олоша, Грађанство је и даље морало преко ноћи чувати своје куће и станове са оружјем у руци. „Ваш је ред да пођете на стражу, — ево пушке!" И т,д.. Све као и пре,,.

132