Nova Evropa
da se omogući i uredi, Treba taj fakat primiti k znanju pa iskoristiti na uzajamno zbližavanje i upoznavanje Rusa sa Jugoslovenima, na učvršćavanje i produbljavanje veza izmedju naših slovenskih naroda,
Sa teškim bolom u duši čuli smo i čitali mi Rusi, koji nismo nikođa prevarili, niti smo ikakva zločina počinili, već koji gledamo i koliko možemo svesno radimo svoj posao, voleći ovu bratsku zemlju i njene ljude, sve te bezobzirne mapadaje, koji su ugledali sveta povodom nemoralnog čina jednog našeg suviše ambicijoznog i nedovoljno skrupuloznog zemljaka, Bojimo se da ta hajka nije izraz nekog dubljeg uverenja i osećanja, te da ne pomuti ozbiljno naše medjusobne odnose, Nadajući se da ćemo se pre ili posle vratiti u našu domovinu, hteli bismo da se što manje | redje sećamo stihova velikog emigranta prošlih vekova, o gorčini tudjeg hleba i фугдов tudjih stepenica, Hteli bismo, naprotiv, da se rado sećamo slovenskog i bratskog gostoljublja, te da budemo najaktivniji propagatori jugoslovensko-ruskog bratstva i prijateljstva, i medjusobne saradnje u radu za bolje čovečanstvo,
Dr, Alobsije Jelačić.
Револуција и емиграција.
(На предлог нашег сарадника, IT. Ал. Јелачића, наумили смо били приредити један број „Нове Европе" у којему бисмо изнели мишљења о будућности Русије првака бивших руских странака који су сада у емиграцији, па смо у том смислу упутили писма и позиве на сарадњу читавоме низу одличних руских политичара и јавних радника ван Русије. На овај наш позив одговорили су чланцима само двојица руских емигрантских политичара: уредник „Руља“, сада у Берлину, бивши вођа кадета, и петроградски посланик у Думи, Г, Јосип Хесен — 1. В. Гесевнђ —, и познати руски публицист-десничар, Александар Столипин, брат пок, Министра-председника Столипина, који живи у Југославији, Чланак Г. Хесена доносимо у следећем, и обраћамо нањ пажњу наших читалаца, Г, Столипин, који је свој одговор, — још пре годину дана, — послао написан на хартији са натписом „Представник тутора Царског Престола у краљевини С. Х. С.", прорицао је у њему скоро ступање на руски престо истога „тутора“, т.ј. великога кнеза Кирила, чији је он био „представник“ код нас, па је у томе гледао спас Русије; будући да се ·,прогласом“ „цара" Кирила, од 31. августа 1924, ово пророчанство испунило, али се иначе цео покушај показао јалов И недовољно озбиљан, то је и одговор Г. Столипина на нашу анкету изгубио своју актуелност, те га овде не доносимо, Иначе смо добили још неколико обећања, али су сами чланци изостали, док од већине политичара на које смо се обратили нисмо добили ни одговора,
167