Nova Evropa

nji List« od 18, jula,) Drugi jedan list traži naročite mere prema Rusima; a treći, ozbiljniji a dobroćudniji (»Novosti« od 22, jula}, predlaže ispite za sve Ruse koji nemaju orig{i nalnih dokumenata (a takvi su ul većini, i to naročito oni stariji, oprobani stručnjaci, čiji su se dokumenti prilikom Sveiskog ili Gradjanskog Rata izgubili, ili su, u većini slučajeva, ostali u Rusij, odakle ih emigranti ne mogu sada nikako dobaviti), |

Zločin može da služi za karakteristiku i ocenu jedne socijalne, odnosno nacijonalne, grupe samo ako je on doista za nju karakterističan, odnosno ako ga često čine njeni pripadnici, ili ako ličnosti zločinaca zauzimaju u dotičnoj grupi neki ugledniji — vodeći ili reprezentativan — položaj, ili ako je zločinac imao više saučesnika, odmosno jataka, ili bar imao na svojoj strani simpatije svojih, Nijedan od ovih uslova ne odgovara u slučaju Jefremova: analogni slučajevi dosta su retki medju ruskim emigrantima, osobito kad se uzmu u obzir sve okolnosti emigrantskog života; dalje, sam Jefremov nije zauzimao nikakav naročito markantan položaj, niti je bio ma po čemu reprezentativan za rusku sredinu; niko mu nije bio saučesnikom, odnosno jatakom, niti je kakvih simpatija svojih zemljak4 uživao, naročito nakon otkrića njegova svakako veoma nelojalnog i nekorektnog čina,

Na drugoj strani, koliko Rusa i Ruskinja u znoju lica svoga u teškom radu zaradjuju sredstva za svoju skromnu, često i bednu egzistenciju! Koliko ima Rusa studenata i studentkinja koji preko dana trče sa teškog fizičkog rada na predavanja, a preko noći uče, često bez dovoljno svetlosti, po zabačenim prostorijama gde žive! Koliko ima, po priznanju onih za koje oni rade, vrednih i savesnih činovnika, sposobnih nastavnika (da i ne spominjemo naučenjake svetskog glasa), lekara, inžinjera, glumaca, pa zana{lija, radnika, vaspitačica, i ft, d, O njima se. ne govori, a kada iskrsne nekakav Jefremov, ili kakva druga (ponekad i mnogo gora) nezgodna ličnost, onda su oni svi ostali tako »retki izuzeci«, i celoj ruskoj emigraciji bacaju se u lice »preljub sa bodežom: i revolverom« {valjda se tu mislilo na jedinstven ali zaista jezovit slučaj u jednoj novosadskoj kafani), baš kao da nije preljub, naročito u vremenima poraine društvene krize, ali donekle i inače, internacijonalna društvena pojava, podjednako karakteristična za sve marode, Žar је га ruske emigrante tako karakteristična »pohlepa za lakim sticanjem«, kada je notormo da hiljade Rusa mukom; i radom pošteno zaradjuju zlehudu svoju .mrvicu? Pa tek »ciganski život« — па adresu beskućnika, koji moraju da lutaju po зуеш!,,,

Emigracija je fakat koji ne može tako skoro da prestane; još novi emigranti dolaze iz Rusije, a povratak starih nikako

166