Nova Evropa

Evropom i Amerikom, s pomoću vlakova, pronalazaka, strojeva koji su u stanju da pomnožavaju količinu stvari na štetu njihove kakvoće, — postaje, rečju, firijumfom kvantitativne civilizacije, Ljudi se skupa s bodatstvima ummnožavaju, gradovi se naseljavaju, pustinje se pune ljudima. Počima vreme obilja, i večnog kretanja,

Ali, dok se malo pomalo narodi, obitelji, i pojedinci, raščlanjavaju, 1 razvijaju sve to rapidniju, širu, i intenzivniju živahnost, Država i Društvo ne pate više od rigoroznosii stare monarhijske i aristokratske discipline, Izgleda potrebno ostaviti da narodi malo pomalo upravljaju sami sobom, Stranke se množe, novine šire, parlamenti sve to više dižu svoj glas, koji bi morao da bude ujedno i glas naroda; mase, zagrejane nekom toplinom doktrina, religijoznih, nacijonalnih, i političkih strasti, počinju da vriju, Velika industrija, mešajući i sparujući mase, podžižući ih novim željama, prisiljavajući ih da uče, da se miču, da rade i da uživaju, razgolićuje autoritet tradicije, U ovome smislu, ona je saveznica moderne demokratije, koja njoj od svoje strane vraća tim što preuzima patronat nad kvantitativnom civilizacijom, budući da joj svojom retorikom i svojim autoritetom nameće dužnost da vulšarizuje sve u svetu: dobrostanje, luksuz, uživanje, instrukciju, dostojanstvo, čast i odlikovanje, Abecedar postaje svefa knjiga svih laskavaca naroda i svih glupaka, kvantitet i brzina nameću se, kao vrhovni zakon rada. Sila dijaboličkih izuma ništi vreme i prostor; i konačno Ikar osvećuje svoj prvi i bučni pad, Književnost ı umetnost ne spavaju više, one su usled poflrebe uživanja podvrgnute publici, koja je svakog dana sve to brojnija, heterogenija, kapricijoznija, nesvesna u onome što želi — i ne želi — pod imenom lepog i ružnoč, U tom opštem vrenju, čini se da kraljevi i carevi posle 1900 padaju u pozadinu,

Ipak su oni nevidljivo prisutni, jer posvuda, osim u Francuskoj i u Velikoj Britaniji, Dvor je prvi; ma bio i taman odnos izmedju upravljajućih i vladajućih snaga, on je onaj koji odlučuje o miru i o ratu, Sveta Aljanca krumisanih glava, nepouzdavajući se ui rat, koji je i previše sumnjiv, i to poradi sporazuma i tajnih dogovora sa sestrom revolucijom, održala je čvrstom rukom mir od 1815 do 1848; raskomađana onda usled Revolucije od 1848, i usled ratova kojima upravljaju, izmedju 1850 i 1870, tri dinastije (Bonaparte, Savoja, Hohencolerni) u vlastitu korist, Bečki Sporazum stvara se tako u Trojnom Savezu, koji je postao drugom Svetom Aljancom, samo amputiranom 1 зтаnjenom od 1848, od 1859, od 1866, i od 1870. Nedostajala je Francuska, koja je na svoju glavu postavila novu kapu; izostala je Rusija, koja se nakon Krimskog Rata zavadila s Austrijom, ili je sudelovala nevoljno, Ali ciljevi saveza ne menjaju se, oni su uvek isti: uzdržati skupa mir i monarhijski red u

262