Nova Evropa

dasve solidna i odlična knjiga o našem dalmatinskom problemu), Danas on živi u Rimu, gde uredjuje i izdaje biblijografsiu reviju »Leonardo«, i piše političke portrete (о МизоШшији, Amendoli, i drugima), a saradjuje i na svim boljim listovima i revijama u Italiji i na strani, В. КЕ.

Анекдоте о талијанским писцима.

Више пута имао сам прилике да запитам Папинија, зашто не воли Балканце и што се о њима тако неповољно изражава. Последњи пут искрено ми је признао ово: „Ево зашто! — Од толико година ви нас узнемирујете својим тражбинама, Буните се, тучете се, тражите самосталност, а никако немате снаге ни храбрости да на све нас једампут онако својски навалите и да нас потучете, Зашто сте отерали Турке са Балкана, кад вам ништа нису сметали, и кал су били тако добри. У духовном смислу нисте ништа дали, или врло мало; а стално имате претензије да сте велики, Ви сте зачетници свих ратова, ви сте узроком свих сукоба. Данас имате права да сен

·

смејете, пошто сте балканизовали целу Европу, То је можда

једино ваше велико дело. Ја иначе, лично“, — завршио је

Папини —- „поштујем и волим неколико великих Балканаца, kk

као например Диоклецијана, Јеролима, Томазеа, Мештровића,.."

Када је неко Мусолинију приметио, да је оно што он говори плагијат Кроча, овда је Бенито одговорио, да он Кроча уопште никада није читао, већ да се ради о једном уводнику из Манцонијевих „Заручника", из којега да је Кроче извадио те мисли, Велики напуљски филозоф нашао се овим силно повређен, па је у једном писму уреднику „Слогпаје 4 Нана“ изјавио, да Мусолини несамо да није никад читао њега (Кроча), већ ни Манцонија, нити уопште ишта!.,,.

Precolini nas uverava, da je najveća i najsimpatičnija borba koja se danas u Italiji vodi, ona izmedju дуојсе Шохоја: Kroča i Gjentila, — borba o prvenstvo, Stari Kroče — koji je već jedamput pobegao s političkog bojišta, proklinjući čas kada je stupio (pozvan od Gjolitija) u Ministarstvo Prosvete, danas napreže svu snagu da bi utukao Gjentila, On ne može da trpi, da danas Italijom vlada jedan njegov učenik, koji bez njeđove pomoći, kako kaže, nikad ništa ne bi postigao, A Gjentile, filozof od sedmero dece, uživa u trijumfu, aklamiran od tisuća »crnih košulja«, Ne radi se dakle u Italiji danas o Amendoli i Musoliniju, već o Kroče-u i Gjentilu, i, kao nigde u svetu, danas se u Italiji vodi jedna žučna čisto filozoiska borba, Oni koji su uz Kroča vole se nazivati »inteligencijom«, dok se oni uz Gjentila nazivaju »intelektualcima« „,.. n

264