Nova Evropa

човечјим, дотле је западна култура претежно продукт самог разума, Западњак се увек ослобађао свега оног што је сметало слободном испољавању разума, и тако развијао разум н рачун осталих својих душевних снага, -

= _ Сва је занадна филозофија, сем оно пар мистичара, искључиво и скроз радијоналистичка, без обзира да ли је то среовечна сколастика или савремени позитивизам. А није слутајно баш Кант, највећи филозоф Запада, уједно и највећи досадашњи рацијоналист. [Та су два појма — филозофија и рацијонализам — на Западу постала готово синоними. Сва социјологија Запада, у одређивању одношаја међу људима, водила. се увек разумом, занемарујући и омаловажавајући осећања. Макијавели, А. Смит, Фихте, Маркс, и остали, на разне су начине манифестовали у социјологији ту основну карактеристику психе Запада. Па и сам Русб, коликогод био пун осећања, ипак и своју педагогију и своју социјологију оснива. углавном на тобожеразумним законима природе. Исто тако, и разни смерови европске уметности носе на себи ознаке мере, реда, правилности, једноставности, каткада чак и укочености, — дакле главне карактеристике разума. Нарочито су ове ознаке јаке од Ренесансе наовамо, откад је рацијоналност потпуно превладала културом Запада. Карактеристично је, да на Западу никада није била могућа уметност у којој би фантазија стајала над разумом, како се то скоро увек догађа на Истоку. — Карактеристично је и то, да су се досада на Западу највише развиле науке, дакле баш оно чему разум највише погодује. — Протестантизам је једина религија створена на Западу, па зато и јест скроз рацијоналистичка, А и Хришћанство је на Западу претрпело извесних промена у том правцу. — Економска структура Запада такођер је посве рацијонално проведена. Например, сав се модерни капитализам оснива искључиво на разуму; а и социјализам не тражи друго до савршено разумно уређено друштво. Дакле и код ових двеју супротних теорија основна је карактеристика заједничка, рацијоналистичка, Тако изгледају ствари на Западу, А сад да видимо како је, у томе погледу, код нас,

Требало би, пре свега, почети уопште од Словена, чији смо ми Југословени један огранак. Али би нас то одвише далеко одвело. Ипак, треба свакако имати у виду, да се сви Словени, више или мање, односе према Западу као и ми Југо-

словени, тојест да сви имају заједничке одлике које их међу-

,

собно везују, а скупа их заједнички одвајају од Запада и његове културе, За Русе важи ово поуздано још у већој мери него за Југословене; за Чехе и Бугаре, можда, у мањој, — што ће рећи, да су Руси највише Словени, односно најмање „заражени“ Западом, Али, као ни Руси, ни ми Југословени, и остали

286