Nova Evropa

neke adrese, i savetuje nas kako ćemo što lakše i o puno manje troška moći da tamo stignemo i odmah nadjemo posao, Zatim jedan ćurčija iz Bačke, koji već trideset godina živi u Njujorku; svake druge ili treće godine, on ide u Bačku na letovanje, I priča mi, kako ga je, još famo pre Rata, zvao jednom k sebi neki madžarski baron, pa kako se čudio njegovim ćurčijskim prihodima u Americi: »Ni ja toliko nemaml« ponavlja mi ponosno njegove reči bački ćurčija. I onda još jedan Talijan iz Milana, koji ide u Italiju da se oženi, i da onda tamo možda ostane zanavek; a možda i ne, kako kaže on gledajući neodredjeno u daljinu, I neki student iz Čikaga; i jedna grupica londonskih emigranata koji se opet vraćaju natrag na svoje ognjište, jer » Amerika nikad me može da bude ono što je Engleska«; i najzad jedan Trac, učitelj osnovne škole u Mančestru, sa kojim razgovaram o Jitsu, o Danseniju, o Šou, o keltskom preporodu, i o Marijon Devis, Svi mi putujemo tako skupa, jedan šarem krug najraznolikijh rasa, temperamenata, i ličnih problema, koje je slučaj bacio zajedno, a koji će se rasprsnufi kao mehur od sapunice čim dodimemo evropsko Че u Šerburu,

Pomeramo takc svako jutro časovnik za po jedan sat unapred dok prelazimo Okean, i najradije sedimo ćufeći, zaduben svaki u svoje misli, i gledajući u zeleno more obliveno suncem, Retko se kad zapazi dim kakve ladje na horizontu, što za trenut probudi opšte interesovanje, — pa opet mir, pum izukrštanih umornih pogleda, dok se svest trudi da prati tok vremena kako polako klizi nekud... A ladja juri napred, juri iz jednog sveta u drugi, Meni se čini kao da sa njom i ja jurim ka svojoj prošlosti; ili još bolje: kao da jurim za svojom prošlošću, koja će u jednom trenutku da makne svoj veo, pa će na mene da se iskezi nešto ružno, hladno, tudje, mesto onog što sam voleo i o čemu sam sanjario idući širokim пјиjorškim avnijama,

To nije, uostalom, samo moj problem, Osećam isto na licima sviju onih oko mene što se kao i ja »vraćaju«, Moj rumunski saputnik ide natrag da nadje svoju decu koju je ostavio male: zateći će mesto njih odrasle ljude i žene; i on će, možda, medju njima biti isto onako tudj, samohran, usamljen, kao što je bio tamo u Detroitu, Mičigan, kad nedelja dodje, i kad sedi sam na klupi u parku dok oko njega vrvi svet,.. I on će tada možda da se pita, zašto se uopšte i vraćao? —: vratio se da razbije svoj san! Godine su iskopale jaz koji se više ničim ne daje zasuti, — Ja znam da ni mali vijolinista iz Belgije neće dugo biti srećan u onoj kućici sa baštom u Belgiji u kojoj ga čeka majka, Setiće se jednog dana onog hučnog Broadway-a, onih užagrenih reklama od milijon sijalica

304