Nova Evropa

one ишпјауе »ејеџефе «-а, — 1 on će opet poleteti natrag preko Okeana da nažulji prste,

A da li ću i ja ikad opet ostaviti svoj Balkan, da još jednom glačam njujorški asfalt? Ko zna? Daleko je, a na Balkanu se fako slatko spava, Čeka se od jeseni do jeseni da sazre groždje, i od proleća do proleća da dodje maj i da počnu da zuje pčele,,,. Glavno je, da život nekako prolazi, i da nas ova ladja mosi onamo napred fupo, besvesno, brekćući svojim punim kazanima; sa jednim u belu bluzu obučenim brodarskim intendantom, što nas famo iz senke jednoga čamca posmatra nekim čudnim podrugljivim pogledom,

1 M. Petrović,

Натраг у Шумадији. Светлић, августа 1925,

На крајњем словенском југу, у [иквешу, провео сам две године, у непрекидној борби са комарцима, стеницама, пападаћима, и маларијом. Из те области памука, афијона, сусана, пиринчана, и дувана, полазим за Шумадију, свој завичај, који не мислим више остављати, Напуштам гола брда, преплануле пољане, непошумљене планине изнад којих трепери усијан ваздух, Врела клима и овај голи крај, чија бестидна нагота замара очи, рађа племенитим биљкама и подмуклим душама; овде је из заседе убити човека исто што и попити чашицу · мастике ,.. Воз јури уз Вардар, ту кобну реку, због које је извршен мучки препад и вођен братоубилачки рат. Сто хиљада црних шамија ставише на своје главе сто хиљада ојађених удовица, чији мужеви и синови засејаше костима суре и пусте падине Брегалнице и Вардара. Неки математичар тачно је израчунао, да би сто хиљада људских скелета, поређани један уз другог, образовали један крст од Суботице до Ђевђелије и од Љубљане до Софије, Немогуће је, али би било корисно, да се сви ти костури подигну једне ноћи и да пређу преко земље, па застану у Софији, и ту, у виду серенаде, изведу језиву Симфонију Клопарања Костију, — пре него што Странац на престолу и Протогеров поново полуде и постану лиферанти нових сто хиљада црних шамија.,.

Код Скопља, воз оставља Вардарску Долину, пење се брекћући, и Прешевском Преседлином спушта се у Моравску Долину. Што даље одмиче низ Мораву, све је више обиља у зеленилу, на мах се осети, да су Османлије одатле много раније протеране, Већ овде, сваки се назива Шћумадинцем, јер је родом из Предкумановске Србије, — Ристовац је данас постао граница Шумадије у најширем смислу. Али ја јурим у загрљај моје, уже, Шумадије, Остављајући жељезничку станицу и полазећи обичним колима пут мога села, таласаста Шума-

305