Nova Evropa

сурова зима, настала је још и несташица огрева. Услови за одбрану били су, и иначе, веома неподесни ; огромне масе официра, којих је било на десетине хиљада, и који су били у већини спремни да успешно воде борбу против Совјета, били су осумњичени од стране команде Добровољаца, њих су ставили под истрагу, и они су имали да се бране због било какве услуге учињене бољшевицима, често рали парчета насушног хлеба. То се звало „рехабилитација“, и трајало је бескрајно дуго, тако да су једва неколико њих били „рехабилитовани“ а већ су долазили други и њихов је број бивао сваког дана све већи, У тамници су чекали на решење многобројци борци, те је целим овим процесом уношена забуна у становништво а незадовољство нарочито у официрске редове, Осим тога, у затвору су се налазили — у веома неповољним материјалним, здравственим, и моралним приликама — људи свију сталежа, разних народности, и свакојаке страначке припадности; и то се дешавало док су прави, и то опасни, бољшевици били на слободи. Срео сам једном, например, једног од угледних заступника пучких комесара, који ми је са осмехом причао како је био у затвору па су га пустили за добре паре! И то је, доиста, било најгоре. У Добровољачком Уреду „за сузбијање шпијунаже", како се звала ова установа, која је углавном преузела била функције политичке полиције („Охране", односно „Чеке"), врвело је све од уцењивача и лопова, и перверзних типова сваке врсте. А на челу, баш као и код „Чеке", стајао је неки занешењак, вероватно поштењак али са помраченом савешћу и свешћу, који је једном делегату Добровољаца левичара, држао слово о томе како се у политици треба угледати на мисирске фараоне!... Деловање овог Уреда било је управо кобно, и уносило је забуну и разочарање у народ, поименце у симпатизере и помагаче Добровољаца.

Трећа установа, која је функцијонисала у облику двеју војних комисија, и чији је рад био исто тако злогласан, имала је задатак да врши реквизиције и да „реалише" (у властитој земљи!) „војни плен“. Тешко је замислити, каква се колосална. пљачка државне и приватне имовине, какво се грдно распикућство, вршило од стране ових органа за снабдевање војске. Становништво је са негодовањем пратило рад ових органа, и нарочито су се чудом чудила од бољшевика опљачкана приватна лица, када су видела да се њихове ствари, уместо да се њима враћају, продају као „ратни плен“, нешто у корист армијске касе, али више у корист појединих часника те знамените установе!,,.

Комплетирање војске ишло је слабо, из ових и из других узрока; а њено снабдевање било је испод сваке критике. Тако се десило да су — када су ударили мразеви, и снег

.

својим сјајно белим ћилимовима покрио масне украјинске њиве

430