Nova Evropa

и живописне обале Дњепра, — већина Добровољаца били у летњем оделу, чак и без рукавица, држећи метално оружје укоченим од хладноће прстима, Али је можда најгоре било снабдевање новцем: штампарија банкнота радила је слабо, и војне установе нису имале чиме да подмире материјалне трошкове, да исплате своје особље. Официри и војници, неснабдевани ни у нарави ни у новцу, поред све добре воље и поштења, морали су да пљачкају, док су масе радника, чиновништво, болничко особље, као и болесници и рањени, буквално гладовали услед оскудице новца. Ту треба рећи, да у овој невољи буржоазија није никако помагала Добровољцима, прво зато што су се извори њених доходака били прилично исушили,; а друго, што она није имала довољно поверења у „ослободиоце"; па најзад и зато што је, као увек и свугде, била ускогруда, себична, и кратковида... Разочарање се појачавало све више нацијоналном политиком и шовинистичким изгредима према Жидовима и Украјинцима.

У таким приликама, одбрана Кијева, одсечена од главних средишта Добровољаца и Козака, била је готово немогућна, Преживели смо прво неколико неочекиваних бомбардовања Доњег Града („Подола“) и мостова на Дњепру, од стране неких црвених бродова, док у исти мах на лађама Добровољаца није било ни команде ни довољно петролеја, односно угља. Једне ноћи, десила се страшна узбуна. Око пет сати изјутра пробудили су ме суседи, узрујани и бледи као смрт. „Журите се, Добровољци напуштају град! ,.." Изађох. Кроз јутарњу маглу, коју још нису били разгонили први сунчани зраци, брзо одох до команде генерала Бредова, Свуда је владао мир, није се чула ни топовска ни митраљеска ватра, Само је пуно света хитало са својим торбама и торбицама у правцу Дњепра; било је међу њима и доста људи у униформама, — „Брже, брже! Погинућете!" Међутим, пред командом стајали су чврсто на стражи војници, Потражих дежурног ађутанта: — „Паника је безразложна. Генерал спава!..." Прошло је онда још неколико дана, Дошао је покрајински намесник и главни заповедник да замени привременог команданта генерала Бредова. Кијев се умирио, али су узнемирујући гласови кружили и даље, Недостатак и скупоћа круха били су лош знак... У вече 13, октобра топовска ватра постала је јача. Навикнути на њу, и нато да разликујемо одакле она долази, целу смо ноћ пратили приближавање бољшевика, На ноћноме небу виђале су се већ јасно експлозије топовских зрна,,. Чим свану, затражих телефонску везу са мојим надлештвом, али је не добих; „Приватни су разговори забрањени!" Затражих званичну везу, и дознах, да се наше трупе повлаче, да су већ у предграђу; а наше установе евакујисане су у град... Знао сам шта то значи, те одмах преобукох високе чизме, и узех све што је

431